Артроскопија

С Википедије, слободне енциклопедије
Артроскопија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностортопедија
МКБ-9-CM80.2
MedlinePlus007471
MeSHD001182

Артроскопија, посматрање зглоба, је инвазивна хируршка процедура у ортопедској хирургији у току које се обавља преглед и евентуално лечење оштећених зглобних елемената у унутрашњости зглоба помоћу, за ту намену специјално конструисаног, оптичког инструмента са камером.[1] У односу на класичну хируршку методу приступа унутрашњости зглоба (познату као артротомија), предност артроскопске хирургије је у томе што је она мање инвазивна јер наноси мања оштећења везивног ткива, обезбеђује бољу видљивост унутрашњости зглоба и скраћује време опоравка након интервенције (што је од посебног значаја за радно активне особе и врхунске спортисте, али и за здравствене фондове јер смањује трошкове оперативног лечења).[2][3][4]

Артроскопски могу да се прегледају и лече готови сви синовијални зглобови у телу укључујући — колено, раме, ручни и скочни зглоб, кук, лакат и други мали зглобови.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Као операциона метода артроскопија се користити од почетка седамдесетих година 20. века.[6]

Прва истраживања „гледање у зглоб“ и прва дијагностика, а потом и лечење повреда коленa, јавила су се почетком 19. века. Током последњих 200 година неколико истраживача дало је непроцењив удео у развоју артроскопије (Бозини,[7] Такаги, Ватанабе).[8][9]

Савремена артроскопија, као посебна инвазивних метода у ортопедској хирургији развила се од изданака првобитне цистоскопије. Први артроскоп сличан данашњем конструисан је почетком двадесетог века, да би се артроскопија, након Другог светског рата, пратећи вртоглави раст науке и технологије позиционирала као драгоцено оруђе у рукама ортопеда, и то не само као дијагностичким него и терапеутским процедурама.[10]

Као операциона метода артроскопија се користити од почетка седамдесетих година 20. века.[6][11]

Значај и начин извођења[уреди | уреди извор]

Артроскопија је изузетно практичан начин којим ортопед може да завири у његовом оку споља неприступачан и херметички затворен простор зглоба и да без отварања зглобне капсуле прегледа и испита све структуре унутрашњости зглоба, предузме терапијске захвате на унутрашњим структурама зглоба и евентуално уклони страни садржај (крв, крвне угрушке, фрагменте костију и хрскавице и друга страна тела) из зглобне шупљине.[12]

Артроскопија се изводи кроз два мала реза на кожи у околини испитиваног зглоба кроз које се уводи артроскоп и инструментаријум, према потреби. Артроскопија се изводи уз претрходну анестезију која може бити регионална (спинална) или локална. Након интервенције потребно је да пацијент мирује око 24 часа у здравственој установи, ако је артроскопија рађена у спиналној анестезији или око два часа у амбуланти, након захвата уз помоћ локалне анестезије, када је пацијент потпуно покретан и најчешће одлази кући.[13]

  • Практични примери из артроскопије колена
  • Нормални артроскопски налаз медијалног менискуса зглоба колена
    Нормални артроскопски налаз медијалног менискуса зглоба колена
  • Артроскопски приказ латерални менискуса колена између фемура (горе) и тибије (испод), са пукотином на тибијалној хрскавици (означено инструментом).
    Артроскопски приказ латерални менискуса колена између фемура (горе) и тибије (испод), са пукотином на тибијалној хрскавици (означено инструментом).
  • Пукотина у медијалном менискусу
    Пукотина у медијалном менискусу
  • Типична локализација резова на кожи колена након артроскопске операције менискуса.
    Типична локализација резова на кожи колена након артроскопске операције менискуса.

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације након артроскопске операције су минималне. Најчешћа компликација, као и код других оперативних захвата, је:[5][1]

  • инфекција зглоба (у око 0,1-1%), која се успешно лечи. У већини случајева је веома лако излечива,
  • повреда структура зглоба за време операције,
  • повреда крвних судова и нерава (у око 0,01% случајева).[14]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Nikolić D., Popović Đ., Drašković V., Popović Z. : Kliničko artroskopska analiza sinovijalnih plika kolena, Vojnosanitetski pregled 48:3, 206-210, 1991.
  2. ^ Baber YF, Robinson AHN, Villar RN: Is diagnostic arthroscopy of the hip worthwhile? A prospective review of 328 adults investigated for hip pain, J Bone Joint Surg 81B:600, 1998.
  3. ^ Bould M, Edwards D, Villar RN: Case report. Arthroscopic diagnosis and treatment of septic arthritis of the hip joint, Arthroscopy 9:707, 1993.
  4. ^ Byrd JWG: Hip arthroscopy for posttraumatic loose fragments in the young active adult: three case reports, Clin J Sp Med 6:129, 1996.
  5. ^ а б Byrd JW: Indications for hip arthroscopy, Presented at the annual meeting of the American Academy of Orthopaedic Surgeons, San Francisco, 2001.
  6. ^ а б Marić DM, Garces G, Martinez A, Petković LD. Istorija artroskopije. Medicinski pregled. 2002; 55(1-2):51-56.
  7. ^ Bozzini, P. (1807) Lichtleiter. Weimar: Verlag des Landes-Industrie-Campotirs, Vom Originalwerk des Dr. Philipp BOZZINI aus dem Jahr 1807 wurde uns in freundlicher Weise dieser Kopie von der österreichischen Nationalbibliothek zur Verfügung gestellt, Wien, Dr Figdor P.P
  8. ^ Jackson, R.W. (2001) Historia de la artroscopia en artroscopia. Marban Sl
  9. ^ Jackson, R.W. (1987) Memories of the early days of arthroscopy: 1965-1975. The formative years. Arthroscopy, 3(1): 1-3
  10. ^ Jackson, R.W. (1999) Quo venis quo vadis: The evolution of arthroscopy. Arthroscopy, 15(6): 680-5
  11. ^ Christie, James (2010-01-06). „Robert Jackson was Canadian pioneer in arthroscopic surgery”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-28. 
  12. ^ Nikolić D., Drašković V., Popović Z. : Dijagnostička artroskopija kolena i njen uticaj na hirurgiju meniskusa, Vojnosanitetski pregled 50:3, 257-261,1993.
  13. ^ Nikolić D., Popović Dj., Drašković V., Popović Z. : Značaj artroskopije u dijagnostici akutno povreĎenog kolena, Vojnosanitetski pregled 47:6,405-408,1990.
  14. ^ Popović Z., Nikolić D., Vulović R., Rajović J.: Artroskopija kuka, Acta orthop. Iugosl. 2002. Beograd, Vol. XXXIII Broj 1-2, pp. 75-78

Литература[уреди | уреди извор]

  • T. Hagino, S. Ochiai, Y. Watanabe, S. Senga, M. Wako, T. Ando, E. Sato, H. Haro: Complications after arthroscopic knee surgery. Arch Orthop Trauma Surg. 2014 Jul 22
  • Hochspringen ↑ G. B. Maletis, M. C. S. Inacio, S. Reynolds, T. T. Funashashi: Indicence of symptomatic venous thromboembolism after elective knee arthroscopy. The Journal of Bone & Joint Surgery. 18. April 2012, Band 94-Am, Heft 8, S. 714–720.
  • Martin, Christopher T.; Pugely, Andrew J.; Gao, Yubo; Wolf, Brian R. (2013). „Risk Factors for Thirty-Day Morbidity and Mortality Following Knee Arthroscopy”. The Journal of Bone and Joint Surgery-American Volume. 95 (14): e98 1—10. PMID 23864189. doi:10.2106/JBJS.L.01440. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артроскопија&oldid=27441419”