Архив Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Архив Југославије
Архив Југославије
Архив Југославије
Архив Југославије
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1933.
Коришћење Архив
Број спратова 3
Површина 8.000 м²
Компаније
Архитекта Војин Петровић

Архив Југославије је институција која чува и штити архивску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од 1918. године до 2006. године.[1]

Оснивање Архива Југославије[уреди | уреди извор]

Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време Краљевине Југославије 1920. године, али је Архив основан тек након Другог светског рата 1950. године под називом Државна архива ФНРЈ. Овај назив промењен је 1964. године у Архив Југославије и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од 2003. до 2009. када је стварањем Државне заједнице преименован у Архив Србије и Црне Горе). [1]

Грађа Архива Југославије[уреди | уреди извор]

Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува 24,5 километара архивске грађе, настале у периоду од 1914. до 2006. године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.

Архивску грађу периода Краљевине Југославије чини 146 фондова насталих у раздобљу од 1918. до 1945. године. Архивску грађу послератне Југославије чине 633 фонда настала у периоду од 1945. до 2006. године.[1]

Зграда Архива Југославије[уреди | уреди извор]

Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ Александар I Карађорђевић пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на Топчидерском брду.

Дом краља Александра I за ученике средњих школа, 1933.

Архитекта Војин Петровић пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема Топчидерској звезди. Изградња Дома трајала је од 1931. до 1933. године и имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа. Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад Мушке гимназије краља Александра Првог. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за Гимназију (зграда данашње Војне Гимназије). Градња је трајала од 1934. до 1936.године. [2][3]

Савет Дома 12. октобра 1934. доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу Александру I Карађорђевићу . Биста краља Александра, за чију израду је искоришћен рад вајара Славка Милетића, враћена је 2003. године.

Биста краља Александра I у дворишту Архива, 2003

По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени Гестапо и Абвер. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње Југославије.

Одлуком СИВ-а зграда је 1969. додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.

Локација Архива Југославије[уреди | уреди извор]

Зграда Архива налази се на Сењаку, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир Ваведење, Музеј краља Петра Првог, Факултет ликовне уметности, као бројне амбасаде и резиденције. Архив се налази у улици Васе Пелагића 33.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене и референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Архив Југославије, Београд, Архив Југославије, 2010.
  2. ^ Момчило Анђелковић, Зграда Архива Југославије, Београд, 2003.
  3. ^ "Време", 22. септ. 1935

Спољашње везе[уреди | уреди извор]