Архипо Осиповка
| Архипо Осиповка Архипо-Осиповка | |
|---|---|
 Сеоска црква посвећена Светом Николи | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Геленџички ГО |
| Основан | 1864. |
| Стара имена | станица Вуланска − до 1889. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 7.853 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 21′ 03″ С; 38° 35′ 27″ И / 44.3507° С; 38.5909° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | око 5 m |
.svg)  Архипо Осиповка Архипо Осиповка на карти Русије | |
.svg) Архипо Осиповка Архипо Осиповка на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353485 |
| Позивни број | +7 86141 |
| ОКАТО код | 03 408 802 001 |
| ОКТМО код | 03 708 000 111 |
Архипо Осиповка (рус. Архипо-Осиповка) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имала 7.853 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село Архипо Осиповка се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на обали Црног мора, на око 125 km југозападно од града Краснодара. Кроз насеље протичу реке Вулан и Тешебс.
Централни део насеља налази се на надморској висини од око 5 m, док су највиши делови на висини од 19 m. Кроз село пролази деоница националног ауто-пута М4 „Дон” на релацији Новоросијск-Туапсе.
У јужном делу насеља налазе се бројни смештајни капацитети и ресторани, док су у северном делу сеоска домаћинства.
Историја[уреди | уреди извор]
Пре окончања Кавкаског рата (1817−1864) на месту садашњег насеља налазило се адигејско село Псишопа (адиг. ПсышІопэ).[1][2]
Савремено насеље основано је 1864. године као козачка станица Вуланска, а пар година касније насеље је преображено у село. Савремено име добија 1889. у част редова руске империјалне армије Архипа Осипова који се жртвовао током одбране тадашње Михајловске тврђаве.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.853 становника.
| 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 5.139 | 6.949 | 7.242[3] | 8.066[4] | 7.853[5] |
Привреда[уреди | уреди извор]
У близини села се налази складиште гаса Береговаја одакле је предвиђен даљи транспорт руског гаса ка Турској преко гасовода Плави ток.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — pp. 240. — 395 с.
- ^ Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
