Архип Куинџи

С Википедије, слободне енциклопедије
Архип Куинџи
Лични подаци
Пуно имеАрхип Иванович Куинџи
Датум рођења(1841-01-27)27. јануар 1841.
Место рођењаМариупољ, Руска империја
Датум смрти24. јул 1910.(1910-07-24) (69 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руска империја
Уметнички рад
ПољеРеализам
Утицао наИсторија сликања
Најважнија дела
Вече на Дњепру
Вече у Украјини

Архип Иванович Куинџи (рус. [ɐрˈкʲип кʊˈиндʐɨ]; грч. Αρχίπ Κουίντζι; Мариупољ, 27. јануар 1841[1] — 24. јул 1910) био је руски[2][3] сликар пејзажа понтског грчког порекла.[4]

Датум рођења[уреди | уреди извор]

Куинџијев тачан датум рођења није познат. Иако се веровало да је рођен 1842. године, најновија открића у архивима говоре да је рођен 1841. године. Сам Куинџи је, на молбу Империјалне Академије уметности да појасни свој датум рођења, „јасно написао 1841, затим, са сумњом, јануар, а затим неколико пута прецртао месец”.[5]

Истраживачи верују да је рођен негде између јануара и марта 1841. Општепризнати датум је 27. јануар, иако је Куинџи славио свој имендан 19. фебруара (4. марта НС), на празник Архипа.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Архип Куинџи је рођен у Мариупољском округу (једном од пододељења Јекатеринославске губерније Руске империје), али је младост провео у граду Таганрогу. Његово хришћанско име је руски превод грчког, Αρχιππος, (Арцхиппос, од αρχος (арцхос) „господар“ и ιππος (нилски коњ, „коњ“) a његово презиме потиче од надимка његовог деде што значи „златар“ на кримскотатарском.[6]

Одрастао је у сиромашној породици; његов отац је био понтијски грчки обућар, Иван Христофорович Куинџи (на другом месту Еменџи). Архип је имао шест година када је остао без родитеља, па је био приморан да зарађује за живот радећи на градилишту цркве, вођењем домаћих животиње на испашу и радећи у продавници кукуруза. Рудименте образовања стекао је од грчког пријатеља породице који је био учитељ, а затим је отишао у локалну школу.

Године 1855, у доби од 13–14 година, Куинџи је посетио Феодосију да учи уметност код Ивана Ајвазовског, међутим, бавио се само мешањем боја[7] и уместо тога учио је код Адолфа Феслера, ученика Ајвазовског.[8] У енциклопедијском чланку из 1903. године писало је: „Иако се Куинџи не може назвати учеником Ајвазовског, овај је без сумње имао извесног утицаја на њега у првом периоду његове активности; од кога је позајмио много у начину сликања.[9] Енглески историчар уметности Џон Е. Боулт је написао да је „елементарни осећај за светлост и форму повезан са заласцима сунца, олујама и океанима Ајвазовског трајно утицао на младог Куинџија”.[7]

Током пет година од 1860. до 1865. године, Архип Куинџи је радио као ретушер у фотографском атељеу Симеона Исаковича у Таганрогу. Покушао је да отвори сопствени фотографски студио, али није имао успеха. Након тога Куинџи је отишао из Таганрога у Санкт Петербург.

Сликарство је студирао углавном самостално и на Империјалној академији уметности (од 1868; редовни члан од 1893). Био је ко-партнер путујућих уметничких изложби (Передвижници), групе уметника реалиста Руске империје који су у знак протеста због академских ограничења основали уметничку задругу која је еволуирала у Друштво за путујуће уметничке изложбе 1870.

Године 1872. уметник је напустио академију и радио као слободњак. Слика На острву Валаам била је прво уметничко дело које је Павел Третјаков набавио за своју уметничку галерију. Куинџи је 1873. изложио своју слику Снег која је добила бронзану медаљу на Међународној изложби уметности у Лондону 1874. Средином 1870-их створио је низ слика на којима је мотив пејзажа осмишљен за конкретне друштвене асоцијације у духу Передвижника (Заборављено село, 1874; Чуматски пут, 1875; обе – у Третјаковској галерији).

У свом зрелом периоду Куинџи је тежио да ухвати аспект природног стања. Применио је композитне пријеме (висок хоризонт, итд.), Стварајући панорамске погледе. Користећи светлосне ефекте и интензивне боје приказане у главним тоновима, приказао је илузију осветљења (Вече у Украјини, 1876; Брезов гај, 1879; После грмљавине, 1879; сва три се налазе у Третјаковској галерији; Месечева ноћ на Дњепру, 1880 у Руском музеју, Санкт Петербург). Његови каснији радови су изузетни по својим декоративним и употреби боја.

Куинџи је предавао на Империјалној Академији уметности у Санкт Петербургу (професор од 1892; професор, шеф пејзажне радионице од 1894; али је отпуштен 1897 због подршке студентским протестима). Међу његовим ученицима били су уметници као што су Аркадиј Рилов, Николај Рерих, Константин Богајевски и други. Куинџи је иницирао стварање Друштва уметника (1909; касније – Друштво је добило име по А. И. Куинџију).

Крађа и потенцијално уништавање дела[уреди | уреди извор]

У јануару 2019, његов рад Аи-Петри. Крим је украден из московске Третјаковске галерије, али је пронађен и враћен следећег дана.[10] Човек који је украо слику осуђен је на три године затвора.[4]

Марта 2022. објављено је да је Музеј уметности Куинџи уништен током руске инвазије на Украјину и опсаде Мариупоља. У музеју су била смештена три Куинџијева дела; Црвени залазак сунца, Елбрус и Јесен, за које се веровало да су уклоњени из музеја, али ови наводи нису потврђени.[11]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „27 січня 1841 року народився український живописець-пейзажист Архип Куїнджі”. dn.gov.ua (на језику: украјински). Governor of Donetsk Oblast. 27. 1. 2022. 
  2. ^ „Arkhip Ivanovich Kuindzhi | Russian painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27. 
  3. ^ „Arkhip Ivanovich Kuindzhi | Red Sunset on the Dnieper | The Metropolitan Museum of Art”. www.metmuseum.org. Приступљено 2022-01-27. 
  4. ^ а б „Three Years For Stealing Painting From Moscow's Tretyakov Gallery”. rferl.org. 25. 9. 2019. 
  5. ^ а б Марина Молошна (27. 1. 2022). „Що не так з датою народження Куїнджі, та чому Google помилився, привітавши всіх з його 180-річчям”. www.0629.com.ua (на језику: украјински). 0629.com.ua. Приступљено 27. 1. 2022. 
  6. ^ „Biography of Arkhip Ivanovich Kuinji (1842-1910), Russian Artist”. 2000. Приступљено 8. 5. 2021. 
  7. ^ а б Bowlt, John E. (1975). „A Russian Luminist School? Arkhip Kuindzhi's "Red Sunset on the Dnepr"”. Metropolitan Museum Journal. Metropolitan Museum of Art. 10: 123—125. JSTOR 1512704. doi:10.2307/1512704. 
  8. ^ Manin, Vitaly (2000). Архип Куинджи (на језику: руски). Moskva: Belyĭ gorod. стр. 6. ISBN 978-5-7793-0219-7. „в Феодосию к знаменитому Айвазовскому. Куинджи прибыл в тихую Феодосию, по-видимому, летом 1855 года. ... Устройством Куинджи занялся Адольф Фесслер, ученик и копиист Айвазовского. Жил Архип во дворе под навесом в ...” 
  9. ^ „Куинджи Архип Иванович”. Russian Biographical Dictionary (на језику: руски). Saint Petersburg: Imperial Russian Historical Society. 1903. „Хотя Куинджи и нельзя назвать учеником Айвазовского, но последний имел на него, несомненно, некоторое влияние в первый период его деятельности; от него он заимствовал многое в манере писать, в выборе тем, в любви к широким пространствам.”  online view
  10. ^ „Painting stolen in Tretyakov Gallery heist ‘not damaged’, source says”. TASS. 
  11. ^ Cascone, Sarah (2022-03-23). „A Mariupol Museum Dedicated to One of Ukraine's Most Important Realist Painters Has Reportedly Been Destroyed by Russian Airstrikes”. Artnet News (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-23. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архип_Куинџи&oldid=27347567”