Ацо Петровић
| Ацо Петровић | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 14. октобар 1959. | ||
| Место рођења | Пожега, СФРЈ | ||
| Датум смрти | 1. децембар 2014. (55 год.) | ||
| Место смрти | Београд, Србија | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Информације о каријери | |||
| Проф. каријера | 1993 — 2013. (тренерска) | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 1993—1997 1997—1998 1998—2000 2003—2004 2004—2007 2007—2009 2009 2010 2011 2011 2012—2013 |
Раднички Црвена звезда ФМП Хемофарм Локомотива Ростов УНИКС Црвена звезда Жалгирис ФМП Азовмаш УНИКС | ||
Ацо Петровић (Пожега, 14. октобар 1959 — Београд, 1. децембар 2014) био је српски кошаркашки тренер. Водио је велики број клубова у земљи и иностранству.
Каријера
[уреди | уреди извор]Тренерску каријеру започео је у београдском Радничком, где је провео четири године. Након тога је био помоћни тренер у Црвеној звезди са којом је освојио Првенство Југославије. Водио је и ФМП и Хемофарм од домаћих клубова. Први инострани ангажман имао је у Русији у екипи Локомотиве из Ростова, и са њима је дошао до финала ФИБА Еврокупа. Водио је још од страних клубова УНИКС, Жалгирис и Азовмаш.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Био је асистент селектору Светиславу Пешићу у репрезентацији Југославије, са којом је освојио злато на Европском првенству 2001. у Турској и годину дана касније на Светском првенству у Индијанаполису. Такође има и сребро са Европског првенства 2009. у Пољској када је био у стручном штабу Душана Ивковића.
Болест и смрт
[уреди | уреди извор]Током рада у клубу УНИКС констатована му је болест амиотрофична латерална склероза, те је убрзо престао са радом. Последња утакмица коју је водио је била против свог некадашњег клуба Црвене звезде у Еврокупу. Ипак после дуге и тешке борбе умро је 1. децембра 2014. године.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]