Пређи на садржај

Ба

Координате: 44° 09′ 18″ С; 20° 11′ 26″ И / 44.155° С; 20.1905° И / 44.155; 20.1905
С Википедије, слободне енциклопедије
Ба
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЉиг
Становништво
 — 2022.Пад 426
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 18″ С; 20° 11′ 26″ И / 44.155° С; 20.1905° И / 44.155; 20.1905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина396 m
Ба на карти Србије
Ба
Ба
Ба на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Ба је насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Налази се на 20 km од Бање Врујци, на југоисточним падинама Сувобора под самим Рајцем. Село је бачког типа, каква су и села у окружењу. Према попису из 2022. било је 426 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Ба се налази у врху долине Врела, на падинама и обалама лево и десно од реке. Изнад Врела дижу се врло стрми одсеци планине Сувобор. На овим одсецима, према северу избија из кречњака јако крашко врело. Само извориште и поток, који из њега настаје су познати у народу под именом Врело. Атар села Ба је брдско-планинске природе. Сам одсек из кога извире Врело се налази на надморској висини од 350м и веома је стрм.

Историја

[уреди | уреди извор]

Сељани, Башани, су показивали на место где се у „немањићко доба” топила руда. Ту би требало да су радили и немачки Саси, претпостављало се да назив села потиче од „бах” тј. поток.[1] На Сувобору је вођена Колубарска битка 1914. Када је штитаста ваш уништила шљивике, Башани су почели да експлоатишу гранит из Грађеника, „за калдрмисање Београда и интернационалног пута”.[1]

Од 1970. изворишта Врела користи се за водовод, на око 50 метара низводно налази се контролно водоводна зграда, поред самог пута. Недалеко одатле налази се сеоска црква, која је изграђена 1873. и посвећена је Св. пророку Илији. Сами одсеци су обрасли густом лишћарском шумом. У близини изворишта Врела изграђен је рибњак за калифорнијску пастрмку. На изворишту Врела су током 19. века и у првој половини 20. века налазило у низу неколико воденица. Од тих воденица, крајем 20. века остала је само једна. Преко одсека изграђен је макадамски пут од села Ба до колибишта Срасла буква.

У селу је средином јануара 1944. године одржан Светосавски конгрес припадника Југословенске војске у отаџбини.

Године 1953. основано је предузеће „Кречњак” (данас у саставу „РЕИК - Колубара“), које се налази у самом центру села. Тада је отворен велики каменолом и кречана, која се налази око 150 метара изнад села, на стрмој кречњачкој страни. Становници села Ба су се масовно запошљавали у овом предузећу чиме је заустављена миграција село-град. Међутим, отварање каменолома утицало је на саму животну околину због свакодневног минирања, које је стварало велику буку и прашину чије наслаге су прекривале кровове кућа и крошње дрвећа.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ба живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.005
1953. 979
1961. 956
1971. 867
1981. 760
1991. 694 686
2002. 605 612
2011. 477
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
604 99,83%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 170 178 194 202 196 179 170


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 27 40 16 28 23 31 3 2 0 0 3,56
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 258 61 172 20 5 0
Женски 257 31 172 53 1 0
УКУПНО 515 92 344 73 6 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 130 17 0 78 6
Женски 64 41 0 10 1
Укупно 194 58 0 88 7
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 4 3 2 8
Женски 0 0 3 1 0
Укупно 5 4 6 3 8
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 0 0
Женски 0 1 0 5 0
Укупно 0 1 2 5 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 5
Женски 0 0 0 2
Укупно 0 0 0 7
Поглед са планине Рајац на села Ба и Славковица

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Јован В. Коштуница, На заборављеном Сувобору ("Политика", 8. авг. 1938)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]