Багерат

Багерат
Багерат
Светска баштина Унеска
Званично име	Стари град Багерат
Место	Бангладеш
Координате	22° 39′ 39″ С; 89° 45′ 31″ И / 22.66097° С; 89.75855° И
Критеријум	Културно добро: iv
Упис	1985. (5. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/321

Багерат
বাগেরহাট সদর
*Bagerhat Sadar Upazila*
Багерат; বাগেরহাট সদর; Bagerhat Sadar Upazila
	Џамија 60 гробница у Багерату
Административни подаци
Држава	Бангладеш
Регион	Кулна
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	266.389
— густина	980 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	22° 39′ 08″ С; 89° 47′ 06″ И / 22.6521° С; 89.785° И
Површина	271,73 km2
	Багерат Багерат на карти Бангладеша
Веб-сајт
	[1]

Багерат (бенгалски језик: বাগেরহাট সদর Bagerhat Sadar Upazila) је град и истоимена општина (упазила) у истоименом дистрикту покрајине Кулна, Бангладеш. Град се налази на ушћу река Ганг и Брамапутра у Бенгалски залив. Град је најпознатији по старом граду Калифатабаду, познатом као "ковница новца бенгалског султаната", који се налази у његовом предграђу, а који је уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1985. године.

Багерат је према попису 1991. године имао 51,22% мушкараца и 48,78% жена, као и 49,9% писменог становништва, што је више од државног просека (32,4%).^[2] Град је подељен на 12 четврти/округа и 167 села.

Историја[уреди | уреди извор]

Калифатабад је основао генерал Улуг хан Јахан (1433.–1459.), туркијског порекла, у 15. веку, када је бенгалским сулатанатом владао султан Насир ал-дин Махмуд Шах (1442.–1459). Кан Јахан је испланирао правилну мрежу улица, изградио мостове и градски водовод (од којих су два велика базена, Горадиги и Даргадиги, још у употреби) и велики број џамија и гробница од опеке у препознатљивом стилу који је познат као "стил Кана Јахана". Поред тога што је био добар управитељ (који је управљао и покрајинама Џенаидах, Саткира, Патуакали и Барисал) Кан Јахан је био познат и као филантроп^[3] и пир (света особа која је ширила ислам, а није себе уздизала, нпр. новцем са својим ликом). Његову гробницу посете хиљаде исламских ходочасника сваке године.

Град је након смрти његова покровитеља 1459. године био заборављен, и након открића 1895. године започела је његова обнова, од 1903—1904. год.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Багерат има забележено тек 50 старих исламских споменика (од стотине скривених) који су откривени када су са њих скинути биљни покривачи који су га скривали вековима.^[4] Тада се, према УНЕСКО-у, указао "изванредан пример архитектонског склопа који представља важно раздобље људске историје". Ове грађевине су комбинација могулске и турске архитектуре, а од великог броја грађевина (само џамија је било 360) најпознатије су:

Џамија шездесет гробница (Шат Гомбуј Масјид) је квадратична грађевина обима 49 x 33 м, има 60 ступова и 77 плитких купола изнад 7 бродова са по 11 попречних дубоких ниша који завршавају с михрабима, и четири торња с куполама на кутовима (предња два су служила као минарети). Служила је као главна џамија петка, али и као медреса.
Џамија девет купола је богато украшена изнутра с теракотама цветних свитака и цветним мотивима, посебно око михраба. И она има обле торњеве на спратовима, и средишњу велику куполо око које се налази осам мањих.
Маузолеј Кана Јахана има церемонијални квадратни базен испред, једну плитку куполу (п. 14 м) изнад скоро коцкасте грађевине с полукружним задебљанима на спратовима који подсећају на торњеве других џамија.
Џамија Сингара има једну једину куполу коју подупиру дебели зидови с врхом од савијеног венца.
Џамија Реза Кода или Џамија са шест купола има јединствен михраб с украсним мотивима ланца и звона.
Зиндавир и др.