Бачка област

С Википедије, слободне енциклопедије
Бачка област
1922.—1929.

Бачка област
Главни градНови Сад
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Банат, Бачка и Барања (Краљевина СХС)
Бачко-барањска жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Мапа Бачке области

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Историја[уреди | уреди извор]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Бачке области је била део Бачко-барањске жупаније у оквиру покрајине Банат, Бачка и Барања. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Бачке области је укључено у састав Дунавске бановине.

Географија[уреди | уреди извор]

Бачку област чинили су западни део Бачке и Барања. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Сремском облашћу на југу, Осјечком облашћу на западу и са државом Мађарском на северозападу.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1921. године, простор ове области био је насељен језички хетерогеним становништвом: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, говорници немачког били су доминантни у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, говорници мађарског били су доминантни у срезовима Топола и Батина, док су говорници словачког били доминантни у срезу Нови Сад.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Област су чинили следећи срезови:

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

Већи градови[уреди | уреди извор]

Већи градови у саставу области били су:

Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.

Велики жупани[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Политика, 16.6.1927, страна 3

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]