Бањица (Исток)
Бањица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Исток |
| Становништво | |
| — 2011. | 552[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 43′ 00″ С; 20° 23′ 21″ И / 42.7167° С; 20.3892° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 470 m |
.svg)  Бањица Бањица на карти Србије | |
Бањица (алб. Banjicë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 552 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бањица површине 316 ha.
Историја[уреди | уреди извор]
Према турском попису из 1455. године у селу је било око 30 српских кућа, на челу са сеоским попом.[2] На простору богатом термалним водама, на Бањском брду налазе се остаци ранохрићанске цркве. Тамо је приликом ископавања откривен сакрални комплекс: крипта са две озидане гробнице и још једном покривеном плочама. У шуту су пронађени делови римске аре[а] посвећене Силвану и део стеле са орнаментиком у виду кантароса[б] из кога излазе две гране лозе. Откривен је и новац Констанција II. Верује се да је крипта подигнута у 4. и трајала је и у 5. веку, а у њој су сахрањивани становници из оближњег насеља. Локалитет је регистрован је као споменик културе 1967. године.[5]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Бањица има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[в] |
| Албанци | 513 (92,93%) |
| Бошњаци | 39 (7,07%) |
| Укупно | 552 |
| Демографија[1][6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 403 | |
| 1953. | 455 | |
| 1961. | 485 | |
| 1971. | 612 | |
| 1981. | 710 | |
| 1991. | 794 | |
| 2011. | 552 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Ара је римски жртвеник[3]
- ^ Кантарос је посуда у облику кошарице са две дршке[4]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Србин.инфо: Православне светиње на Косову и Метохији, 22. 6. 2012., Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ Знање: Римски период, Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ Сликарство Виминацијума, Приступљено 21. 5. 2018.
- ^ Споменици културе Остаци ранохришћанске базилике, Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
Бања • Бањица • Бегов Лукавац • Белица • Бело Поље • Верић • Врело • Добруша • Доњи Исток • Драгољевац • Дрење • Дубрава • Ђураковац • Жаково • Жач • Заблаће • Исток • Каличане • Кашица • Ковраге • Кош • Крњина • Лугово • Љубово • Љубожда • Мало Дубово • Мојстир • Мужевине • Нови Верић • Орно Брдо • Осојане • Пољане • Прекале • Пригода • Ракош • Синаје • Србобран • Стародворане • Студеница • Суви Лукавац • Суво Грло • Сушица • Томанце • Трбуховац • Тучеп • Укча • Црколез • Црни Луг • Црнце • Шаљиновица |  | |
