Безвучни двоуснени фрикатив

С Википедије, слободне енциклопедије

Безвучни двоуснени или билабијални фрикатив јесте сугласник који се користи у малом броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /ɸ/.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике безвучног двоусненог фрикатива:

  • Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
  • Место артикулације је воуснено што значи да се изговара помоћу обе усне.
  • Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.

Појава[уреди | уреди извор]

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик Реч ИПА Значење Напомене
аину језик フチ [ɸu̜tʃi] 'баба'
ангор fi [ɸi] 'тело'
еве [1] éƒá [é ɸá] 'он је очистио'
ителменски чуфчуф [tʃuɸtʃuɸ] 'киша'
јапански [2] 腐敗 fuhai [ɸɯhai] 'распад' Алофон фонеме /h/ испред самогласника /ɯ/.
каинганг fy [ɸɨ] 'семе'
квама [kòːɸɛ́] 'корпа'
мао језик [ʔɑ̄ˈɸɑ́ŋ] 'празан'
маорски whakapapa [ɸakapapa] 'родослов'
одуди језик pagai [ɸɑɡɑi] 'кокосов орах'
шпански андалужански [3] los viejos [lɔh ɸjɛhɔ] 'старци' Алофон фонеме /b/ иза фонеме /h/.
туркменски fabrik [ɸabrik] 'фабрика'

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ladefoged 2005, стр. 156
  2. ^ Okada 1999, стр. 95
  3. ^ Pérez, Aguilar & Jiménez 1998, стр. 225–228

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second изд.), Blackwell 
  • Okada, Hideo (1999), „Japanese”, Ур.: International Phonetic Association, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet, Cambridge University Press, стр. 117—119, ISBN 978-0-52163751-0 
  • Pérez, Ramón Morillo-Velarde; Aguilar, Rafael Cano; Jiménez, Antonio Narbona (1998), El Español hablado en Andalucía, Editorial Ariel, ISBN 84-344-8225-8