Белетристика

С Википедије, слободне енциклопедије

Белетристика (од франц. belles lettres), француски назив за лепу књижевност.[1] Појам белетристика обухвата врло широко све књижевне уметничке врсте, чак и реторику и есејистику, одвајајући их од стручне и научне литературе. [2] Ипак, у скоријој критичкој литератури белетристика је углавном ознака за приповедани део лепе књижевности (романе и новеле), док се за стихована књижевна дела радије користи назив поезија или песништво.[2][1]

Произлази из сегмента тржишта књига ”Belles-lettres”. Подручје је настало у 17. веку између тржишта научне литературе (Lettres, у правом смислу речи публикације) и тржишта јефтиних, углавном врло једноставно обликованих књига за ”обичне људе“.[3]

Развој[уреди | уреди извор]

Након прелаза у 18. век белетристика је укључивала широк распон жанрова фикција за читаоце који су били мање заинтересовани за стручно учење него за публикације на тадашњи француски начин, које су се тада читале у целој Европи.

Својевремено као и у данашње време су политички мемоари, романи, часописи, поезија, класичари из античког доба у савременим преводима најтраженији.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 72. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ а б Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1984, стр 72.
  3. ^ Белетристика на сајту opsteobrazovanje.in.rs (језик: српски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]