Белинограф

С Википедије, слободне енциклопедије
Белинограф, модел
Едуард Белин у својој радионици

Белинограф је телефотографски апарат за пренос фотографија, цртежа или текстова на веће удаљености помоћу телефонске везе. Изумео га је француски инжењер и иноватор Едуард Белин (Édouard Belin - 1876–1963) почетком 20. века.[1]

Репродукција примљена белинографом зове се белинограм.[1]

Први телефото пренос, од Париза, преко Лиона до Бордоа и назад у Париз, Белин је реализовао 1907. године, користећи сопствени проналазак. Прва трансатлантска трансмисија реализована је 1921. године између Анаполис у Мериленду и Белинијеве лабораторије у Ла Малмезону у Француској. Током 30-их и 40-их година 20. века белинограф је био готово једини апарат који су европски новински медији користили за пренос слике, а термин "Белино" ушао је у општу употребу за све врсте преноса слика. У Британији се белинограф користи од 1928. године.[2]

У Београду је, први пут на Балкану, белинограф тестиран у Министарству пошта марта 1937.[3] Едуард Белин је лично, возом из Берлина, 1938. послао апарат који је монтиран у згради Поште у Таковској улици у Београду и коришћен је до 50-их година 20. века.[4] Раније су белинограми доношени авионом из Беча, а Београд је добио белинограф убрзо након пуштања у рад телеграфског кабла Игало - Марсеј.[5]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „belinograf”. PROLEKSIS ENCIKLOPEDIJA. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 13. 4. 2019. 
  2. ^ „Édouard Belin”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ Први пут на Балкану у Београду, јуче су испробани белинографски апарати. "Време", 5. март 1937, стр. 1 и 12. digitalna.nb.rs
  4. ^ Bojanić, Manja (25. 6. 2013). „Telefoni kralja Petra i Džejmsa Bonda”. Danas. Приступљено 14. 4. 2019. 
  5. ^ "Политика", 5. март 1937

Спољашње везе[уреди | уреди извор]