Белопегави овнић

С Википедије, слободне енциклопедије

Белопегави овнић
Amata phegea
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
A. phegea
Биномно име
Amata phegea
Синоними[2]
Списак
  • Syntomis phegea (Linnaeus, 1758)
  • Sphinx phegea Linnaeus, 1758
  • Sphinx ligata Allioni, 1766
  • Spinx cloelia Esper, 1783
  • Zygaena quercus Fabricius, 1793
  • Sphinx iphimedia Esper, [1804]
  • Spinx cloelia Esper, [1804]
  • Syntomis phegea bessarabica Stauder, 1924
  • Amata phegea bessarabica nat. kijevana Obraztsov, 1936
  • Syntomis phegea orientalis Daniel, 1950
  • Amata (Syntomis) phegea phegea nat. ukrainica Obraztsov, 1966

Белопегави овнић (лат. Amata phegea, раније Syntomis phegea) је мољац из потпородице Arctiinae. Припада дневним лептирима.

Опис[уреди | уреди извор]

Распон крила му достиже 35–40 mm.[3] Основна боја крила и тела му је црна са плавкастим сјајем, а на крилима има по девет белих тачкица са обе стране. Број и величина белих туфни се разликује, најчешће 6 туфни има на предњим крилима док су 2 туфне на задњим. [4] Задња крила су много мања у односу на предња која су дуга и мале ширине. На врату и на трупу има по једну топло жуту пругу. Антене су му црне, дугачке и обично су беле на крају. [4] Ларве су дужине до 5 цм, црнкастосиве и имају длаке организоване у гомиле, хране се биљном храном, често маслачком. [4] Лутке су смеђе обојене, здепасте, прилепљене за подлогу. [4]

Слични су му Syntomis ragazzii (Turati, 1917) и Zygaena ephialtes (Linnaeus, 1758). Овај други је отрован за птице и белопегави подражава његов изглед како би се спасао од грабљиваца (што се зове „мимикрија“).[5]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Белопегави овнић се најчешће среће у јужној Европи, али их има и на северу Немачке, на истоку га има до Анадолије и Кавказа.[6] Одговарају им суве области, широки простори са шибљем и дрвећем, као и шуме.[7]

Порекло назива рода[уреди | уреди извор]

Порекло назива рода Amata води од речи аmаtus, koja значи вољен. [4]

Слике[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Напомена: syn Syntomis
  2. ^ „Funet”. 
  3. ^ „UK Moths”. 
  4. ^ а б в г д „Bjelopjegavi ovnić (Amata phegea)”. Plantea (на језику: хрватски). 20. 06. 2016. Приступљено 24. 08. 2019. 
  5. ^ Dawkins, Richard (2016). "The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene."
  6. ^ „Fauna europaea”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 01. 2018. 
  7. ^ „Natura Bohemica”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]