Битка код Аскула

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Аускулума
Део Пировог рата (280. п. н. е. -275. п. н. е. )

Ратни пут Пира краља Епира
Време279. п. н. е.
Место
Аскул, Апулија, Италија
Исход Пирова победа
Сукобљене стране
Римска република Епир, Тарант
Команданти и вође
Публије Деције Мус Пир
Јачина
око 40.000 војника
(легије, помоћне јед., коњица)
300 противслоновских справа
40.000 војника
(фаланга и коњица)
20 слонова
Жртве и губици
око 6.000 око 3.500

Битка код Аскула (Аускулума) одиграла се 279. п. н. е. између Римљана и комбинованих снага Епира, Тарента, Оскана и Самнита.[1] Римљане предводи конзул Публије Деције Мус, а савезничке снаге Пир. Битка припада Пировом рату, за контролу Велике Грчке.

Војске[уреди | уреди извор]

Та битка представља други сукоб римске легије и војске базиране на фалангама типа Александра Македонског. Две војске су имале подједнако војника.

Римска војска[уреди | уреди извор]

Римљани су имали више пешадије, 4 легије саствљене од савезника Дауна и 20.000 Римљана. Осим тога Римљани имају и 300 противслоновских справа.

У Бици код Хераклеје Пирови слонови су значајно допринели својим ударом на римске легије. Зато се сада користе запаљивим оружјима, лонцима ватре, војском која вришти и баца копља на слонове, те специјалним борним колима са дугим шиљцима, којима су рањавани слонови.

Пирова војска[уреди | уреди извор]

Пир је дошао на бојно поље са македонском пешадијом и коњицом, његовом властитом војском, грчким плаћеницима, савезничким Грцима из Италије, 20 слонова и самнитском пешадијом и коњицом. Пирова војска је имала више коњице и 20 слонова. Да би успоставио равнотежу са флексибилношћу римске легије Пир меша лаке талијанске трупе са фалангом.

Битка[уреди | уреди извор]

Битка се одвијала два дана. Обе војске су поставиле коњицу на крила, а пешадију у центар. Пир је своју елитну коњичку гарду држао у резерви иза центра и под особном командом. Слонови су у почетку исто били у резерви.

Први дан битке[уреди | уреди извор]

Првог дана шума и брда су спречавали Пирову коњицу и слонове. Али италијанске лаке трупе помешане са фалангом су се добро бориле. Македонци разбијају римску прву легију са латинским савезницима на њиховом левом крилу. Међутим римска трећа и четврта легија побећују Тарантинце, Оскане и центар састављен од Епираца.[1] У међувремену Дауни нападају Пиров логор, па Пир шаље резервну коњицу и слонове да одбије Дауне.

После одбијања Дауна Пир шаље слонове против треће и четврте легије, па се римске легије повлаче на шумовита брда. Пир шаље снаге своју пешадију да истера Римљане из шуме, али пресреће их римска коњица. Долази мрак и обе стране се повлаче.

Други дан битке[уреди | уреди извор]

Следеће јутро Пирова лака пешадија заузима незгодан терен, који му је задавао невоље претходног дана. Тиме су Римљани присиљени на отворену битку. Римске легије и Пирове фаланге (помешане са лаком пешадијоим ) воде равноправну битку, све док у битку не улазе слонови, који пробијају римску борбену линију. Антислоновска борна кола су елиминисали Пирови стрелци. Истовремено Пир предводи напад елитне коњичке гарде и побеђује. Римљани се повлаче у свој логор.

Пирова победа[уреди | уреди извор]

Римљани су изгубили 6.000 војника. Пир је изгубио 3.500 војника, а међу њима доста официра.[1] Победа га је јако много коштала, па одатле израз Пирова победа, што значи да је победник и није добио много, јер је то победа са много жртава. После те битке Пир је рекао: „Још једна таква победа и ја сам изгубио“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Битка код Аскула”. Историја света. Приступљено 20. 1. 2020.