Битка код Кирхолма

Битка код Кирхолма
Део пољско-шведског рата (1600—1611)
Битка код Кирхолма
Време 27. септембар 1605. Место Саласпилс, Летонија Узрок напад Швеђана на пољску Ливонију Исход одлучујућа пољско-литванска победа
Сукобљене стране
Шведско царство	Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Карл IX Шведски	Јан Карол Ходкевич
Јачина
око 14.000	око 4.000 коњаника и 4 топа
Жртве и губици
9.000	незнатни

Битка код Кирхолма 1605. била је одлучујућа пољска победа у Пољско-шведском рату (1600—1611).

Увод

Шведски престолонаследник Сигисмунд Васа, ватрени католик, изабран је за краља Пољске и Литваније 1587. као Жигмунд III Васа.

По очевој смрти 1592, Жигмунд је крунисан за краља Шведске, под условом да поштује протестантизам као државну веру у Шведској, док је за регента шведски парламент изабрао његовог стрица, војводу Карла.

Када се Жигмунд вратио у Пољску, војвода Карло и шведски парламент су 1595. забранили католичку веру у Шведској и почели прогон католика. Жигмунд се 1598. вратио у Шведску са 5.000 пољских војника и покушао да поврати свој ауторитет, али је потучен од протестаната које је водио војвода Карло и протеран назад у Пољску.

Следеће године парламент је збацио Жигмунда и понудио престо његовом сину Владиславу, под условом да пређе у протестантизам: тако је војвода Карло наставио да влада као регент, а од 1604. као Карл IX Шведски (1604—1611).

Без подршке Сејма, Жигмунд је 1600. објавио рат Шведској, која је заузела Ливонију, али је 1601. принуђена на повлачење.

Битка

Карл IX Шведски је у лето 1605. поново провалио у пољску Ливонију са војском од око 14.000 војника, већином пешадије (мускетара и копљаника), уз нешто коњице наоружане ватреним оружјем — драгона и рајтера (оклопљених драгона). Литвански хетман Јан Карол Ходкевич скупио је једва 4.000 војника, али је већину војске чинила коњица, и то пољски оклопљени хусари, наоружани копљима од 20 стопа (6 m), знатно дужим од копаља шведске пешадије. Код Кирхолма у Ливонији, пољска коњица је без оклевања напала троструко бројнијег противника, потукла шведску коњицу у борби прса у прса, а затим окружила и са свих страна напала шведску пешадију. У окршају који је трајао само 3 сата, Швеђани су изгубили око 9.000 људи, а преостала војска се повукла у Ригу.

Последице

Спорадични сукоби настављени су до 1609. када је Ходкевич у току зиме са још мањом војском провалио у шведску Ливонију и заузео Ригу. Ипак, ниједна од зараћених страна није постигла изразитије предности. Смрт Карла IX прекинула је ратне операције и Шведска је 1611. године затражила примирје јер су њене снаге до 1613. године биле ангажоване у рату са Данском, а одмах затим и у рату са Русијом.

Види још

• Пољско-шведски рат 1617—1629

Литература

• Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 656, том 9.  COBISS.SR 3980808
• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 132—134. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450—1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Дјурант, Вил. Почетак доба разума : историја европске цивилизације у доба Шекспира, Бејкона, Монтења, Рембранта, Галилеа и Декарта : 1558—1648 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1.  COBISS.SR 115976204