Битка код Пожаревца
| Битка код Пожаревца | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог српског устанка | |||||||
 Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу, подигнут у знак захвалности за ослобођење Пожаревца и Србије од Турака у Другом српском устанку | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Српски устаници |
 Османско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Милош Обреновић Јован Вукомановић † | Асан-делибаша † | ||||||
| Јачина | |||||||
| 12.000[тражи се извор] | 1.900 турака и 2.000 арнаута | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| Непознато |
Непознато Заробљен 1 топ много муниције и наоружања | ||||||
Битка код Пожаревца или Бој код Пожаревца одиграла се за време Другог српског устанка.
Битка[уреди | уреди извор]
После ослобођеног Чачка, Милош Обреновић се упутио са великом војском од 12.000 устаника да ослободи Пожаревац. Милош је добио обавештење да се велика војска окупља око Пожаревца, да у испомоћ Турцима долази делибаша видинског везира са 1900 делија који су начинили шест шанчева и да имају један топ.[1]
Милош је на путу за Пожаревац у Баточини затекао шанац са 2000 Арнаута.[2] Ту су се устаници борили са Арнаутима, али су се ови после три дана предали. Потом су после ове победе устаници прешли Мораву и упутили се ка Пожаревцу.
Ток битке[уреди | уреди извор]
На путу ка Пожаревцу, Милош и устаници су налетели на делије. Срби су одмах ступили у борбу са делијама, али су се у једном тренутку поколебали, видевши са каквом се жестином делије боре. Милош је тада својом личном иницијатовом повео напад на делије. Он је јурнуо на коњу ка делибаши упутивши му речи: „Вала делибаша, ти може бити да имаш куд и на другу страну, ал ја заиста немам куд, него ми ваља овде мрет...”.[1] Потом су устаници савладали делије које су се повукле у шанчеве. Срби су први дан заузели први шанац на јуриш, потом у наредна два дана следећа два шанца, док Турци нису остали у великом шанцу са топом и два мала шанца до цркве и џамије. Милош потом посла свог писара са предлогом да се Турци предају и оставе џебану и топ, а да ће добити сигуран пролаз до Турске. Током боја погинуо је шурак кнеза Милоша и брат кнегиње Љубице Јован Вукомановић. Кнегиња Љубица је касније на месту погибије брата Јована, где се одвијао бој подигла два јаблана.[3] У част српске победе је спевана епска народна песма Бој на Пожаревцу.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Битка је екранизована у серији Вук Караџић. У екранизацији приказана је борба српске пешадије и коњице са Турцима и сцена у којој Милош Обреновић на коњу јуриша на Асана делибашу са речима: „Море делибашо ти имаш куд, ил’ жив ил’ мртав, а ја немам.”
Анастас Јовановић је урадио литографију „Књаз Милош у боју,, на којој је књаз Милош приказан са устаницима како се на коњу боре против Турака. Литографија је заједно са литографијом „Карађорђе у боју” објављена у монографији Анастаса Јовановића у конаку кнегиње Љубице.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Устаничка Србија 1804-1815, Радош Љушић. стр. 46.
- ^ Устаничка читанка 1804-1815, Небојша Јовановић. стр. 326.
- ^ Милош Милојевић и Урош Миливојевић,Српске владарке из династије Обреновића,стр.7
- ^ Бој на Пожаревцу
Литература[уреди | уреди извор]
- Стојанчевић, Владимир (1995). Из историје Србије Другог устанка и кнез Милошеве владе 1815-1839. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 284. ISBN 86-170-3917-5.
- Стевановић, Др Миладин (1990). Други српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 285. ISBN 978-86-367-0339-7.
- Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804—1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344.
