Бијела (Херцег Нови)

Координате: 42° 27′ 07″ С; 18° 39′ 12″ И / 42.452° С; 18.653333° И / 42.452; 18.653333
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Бијела (вишезначна одредница).

Бијела
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — (2011)3748
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 07″ С; 18° 39′ 12″ И / 42.452° С; 18.653333° И / 42.452; 18.653333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Бијела на карти Црне Горе
Бијела
Бијела
Бијела на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85343
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

Бијела је градско насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 3748 становника (према попису из 1991. било је 3084 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Бијела се налази у Боки которској на путу између Каменара и Херцег Новог.

Историја[уреди | уреди извор]

На овом месту се налази бродоградилиште још од доба Твртка I Котроманића, који је основао Херцег Нови. Мајстори су обучавани у школама на Корчули. данас бродоградилиште се углавном бави поправкама бродова.

Дом удружења пензионисаних официра и војних чиновника освећен је 3. јула 1935.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бијела живи 2788 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,0 година (35,2 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 1179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 911
1953. 1.122
1961. 1.369
1971. 1.710
1981. 2.395
1991. 3.084 3.029
2003. 3.869 3.748
Етнички састав према попису из 2003.[3]‍
Срби
  
 1.774 47,33%
Црногорци
  
 1.332 35,53%
Хрвати
  
 60 1,60%
Муслимани
  
 35 0,93%
Југословени
  
 28 0,74%
Роми
  
 16 0,42%
Македонци
  
 15 0,40%
Словенци
  
 12 0,32%
Руси
  
 8 0,21%
Мађари
  
 4 0,10%
Бошњаци
  
 3 0,08%
Немци
  
 2 0,05%
Италијани
  
 2 0,05%
непознато
  
 11 0,29%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 9
  
  
 17
80+ 23
  
  
 37
75—79 29
  
  
 51
70—74 60
  
  
 61
65—69 87
  
  
 91
60—64 71
  
  
 90
55—59 97
  
  
 96
50—54 127
  
  
 148
45—49 143
  
  
 151
40—44 106
  
  
 141
35—39 124
  
  
 118
30—34 101
  
  
 131
25—29 121
  
  
 149
20—24 140
  
  
 142
15—19 165
  
  
 151
10—14 140
  
  
 134
5—9 130
  
  
 134
0—4 119
  
  
 114
Просек : 131 9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 230 283 376 460 643 842 1.189
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.179 200 239 270 309 108 37 9 6 1 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.403 488 833 33 31 18
Женски 1.574 403 883 213 51 24
УКУПНО 2.977 891 1.716 246 82 42
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 603 2 2 1 304
Женски 494 0 0 1 73
УКУПНО 1.097 2 2 2 377
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 10 16 62 35 43
Женски 2 1 133 33 16
УКУПНО 12 17 195 68 59
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 4 57 14 23
Женски 5 28 21 47 90
УКУПНО 6 32 78 61 113
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 14 0 0 15
Женски 32 1 0 11
УКУПНО 46 1 0 26

Сакрални споменици[уреди | уреди извор]

  • Црква Риза Богородице (Настанак цркве, првобитно изграђене на овом месту, везује се за XII век, период ране романике, мада није искључено ни да је старија. Делови зидова старе цркве са темељима презентирани су на врло прикладан начин у садашњој, па се могу видети преко застакљеног окна, постављеног у нивоу пода постојеће цркве. Стара апсида изнутра је осликана фрескама византијског стила, насталим крајем XII или почетком XII века и представља највећу знаменитост цркве Ризе Богородице).
  • Црква Св. Госпођа из XVIII века.
  • Католичка црква Св. Петра (На прочелном зиду ове црквице уграђене су сполије са старијег објекта. Фрагменти са текстом и декоративном пластиком осветљавају време краткотрајне доминације франачке државе на овим просторима, око 805. године, када је дошло до подизања првог бенедиктинског самостана, који су порушили Монголи 1242. године. По досадашњим налазима црква Св. Петра подигнута је на месту где се некада налазио бенедиктински манастир)
  • Црква Св. Врачи — саграђена 1904. год.
  • Црква Св. Петра — на брду Клин.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Политика”, 4. јул 1935
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бијела_(Херцег_Нови)&oldid=26228649”