Блоудек XV

Блоудек B XV-"Лојзе"
	; С. Блоудек са авионом Лојзе и сарадницима
Општи подаци
Намена	спортски
Посада	1
Број путника	1
Порекло	Краљевина Југославија
Произвођач	Инж. С. Блоудек-самоградња
Пробни лет	6.06.1930.
Уведен у употребу	1930.
Први оператер	ОО АК Љубљана
Број примерака	1
Димензије
Дужина	6,80 m
Распон крила	9,40 m
Површина крила	13,20 m²
Маса
Празан	370 kg
Нормална полетна	610 kg
Погон
Мотори	клипни ADS Cirrus II
Број мотора	1
Физичке особине
Снага КЕМ-а	62 kW
Снага КЕМ-а у кс	85 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	195 km/h
Долет	700 - 900 km
Плафон лета	5.550 m
Брзина пењања	308 m/min
Портал Ваздухопловство

Блоудек B XV "Лојзе" је једномоторни, двоседи, једнокрилни нискокрилац, дрвене конструкције, лаки спортски авион, конструкције и производње инж. Станка Блоудека направљен 1930. и коришћен до 1934 године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. С. Блоудек је пројектовао овај авион на захтев Обласног одбора Аеро клуба из Љубљане. Пројектовање је почело 1929. а авион завршен 6. јуна 1930. године кад је извршен и незванични први лет. Званичне пробе су почеле 9. јуна 1930. године а пробни пилот је био Јанко Цолнар. На првом лету авион је оштећен па је поправка трајала до 23. јула 1930 када је извршен трећи пробни лет. Уочени недостатци су после пробних летова отклољени а авион предат на употребу.

Технички опис[уреди | уреди извор]

У Авион је уграђен ваздухом хлађени четвороцилиндрични линијски мотор ADC Cirrus II снаге 85 KS енглеске производње. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака, пречника око 2,6 m. Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета а оплата од двене лепенке, а мотор је капотиран алуминијумским лимом. Попречни пресек трупа је био трапезаст са полукружном горњом страном. Носећа конструкција крила је од дрвета са две укрштене рамењаче обложено платном. Место укрштања рамењача је са горње стране за труп било причвршћено затезачем а са доње стране упорном шипком ослоњену на конструкцију стајног трапа. Крило је имало елипсасти облик. Стајни трап је био класичан фиксан са независним гуменим точковима. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Земље које су користиле авион Блоудек B XV[уреди | уреди извор]

Краљевина Југославија

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Кума Ксенија Хрибар је 3. августа 1930. на аеродрому Шишка дала име "Лојзе" новом авиону. Два дана касније, пилот Цолнар и авион "Лојзе" са привременим регистарским ознакама UN-MB прелеће за Земун, где му је након кратког испитивања и прегледа статичког прорачуна издата званична пловидбена дозвола, на основу које је добио и регистарску ознаку UN-SLO. Међутим, пошто те године није било аеромитинга нити авио утакмица није постојала могућност за јавно приказивање авиона па су Цолнар и Ксенија Хрибар поставили међуградски рекорд на линији Љубљана-Загреб-Љубљана, који је износио један сат и четрдесет минута.

Следећег пролећа, Лојзе је представљен јавности на велики аеромитингу у Загребу, где је и први пут тестиран у тркама за које су заправо предвиђен. Цолнар је са њим постигао треће место у брзинској трци са акробацијама, али је због квара у мотору морао је да одустане. За време док је био у ваздуху проверене су му перформансе. Стварно је достигао планирану максималну брзину од 200 km/h, а крстарећу од 180 km/h, а достигао је плафон лета од 4600 метара иако то није била коначна вредност.

До краја јула 1932. године, Блоудек B XV је имао само 44 углавном краћих летова, тада је офарбан и добио је нову регистрациону ознаку UN-PAO. Непосредно пред отварање новог аеродрома у области Љубљане, Цолнар је публици показао шта може да уради са својим авионом. Од тада је "Лојзе" неколико пута летео на аеромитинзима широм Југославије. Проблеми са мотором су заправо главни узроци због чега је овај авион тако ретко летео.

У септембру месецу 1933. године добија "Лојзе" нову регистрацију YU-PAO. За време одржавања трећег "зрачног викенда" у Загребу 24. јуна 1934. године при понирању у оштрој спирали авион Блоудек B XV "Лојзе" регистарских ознака YU-PAO је пао у ковит на висини од 300 метара и није могао да се извуче до земље. У удесу је погинуо пилот Јанко Цолар, наставник летења љубљанског обласног одбора Аеро клуба..

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5.
О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Marko Malec: Stanko Bloudek in njegova letala. Tehniška založba Slovenije, Ljubljana. 2009. ISBN 978-961-251-175-3.
Шварц, Мато (јуни 1931). „Ваздухопловне свечаности”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 6: strana 239.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]