Богородичина црква у Земуну

Из Википедије, слободне енциклопедије
Богородичина црква у Земуну
Bogorodična crkva u Zemunu (6).JPG
Богородичина црква у Земуну
Опште информације
Место Земун, Београд
Општина Земун
Држава  Србија
Време настанка 1774.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе града Београда
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Црква Рођења Пресвете Богородице, познатија као Богородичина црква, храм је Српске православне цркве који се налази у центру Земуна, у Рајачићевој улици.

Историјат[уреди]

Пожаревачким (1718), а затим Београдским миром (1739), потиснута је турска власт из југоисточног Срема и Земун се нашао на граници двају царстава – Аустрије и Турске. После више промена установљена је војнограђанска управа, тако је Земун у саставу Аустрије и њене Војне границе постао слободни војни комунитет. Године мира које су уследиле, омогућиле су бржи привредни раст и развитак грађанства, трговаца и занатлија. Напредак пограничног града огледао се и у повећању броја становника, изградњи јавних и приватних кућа и ширењу насеља које су настањивали Срби, Немци, Јевреји, Грци, Цинцари и други народи.

На западном делу Старог језгра Земуна,[1] развијаном од почетка XVIII века, положен је лета 1776. године камен темељац за нову православну цркву чије је грађење финансирало становништво Земуна, српске, грчке и цинцарске националности. Црква је завршена 1780. године.

Опис[уреди]

Црква је једнобродна каснобарокна грађевина са полуобличастом апсидом и плитким певницама која је крајем 18. века (1794 — 1795) добила високи звоник на западној страни који је био тек нешто нижи од торња оближње цркве Блажене Дјевице Марије. Прво звоно, које је било постављено 1815. године, илустровало је победу над Наполеоном. Касније су, осим тог звона, које и данас постоји, постављена још два.

Испод звоника је укопан редак депозиториј намењен за одлагање посмртних остатака, који није био коришћен за ту намену, а конципиран је према правилима која се и данас одржавају првенствено у манастирима Грчке православне цркве.[2].

Извори наводе да је „нова“ црква, како је названа у народу, служила верским потребама једноверних Грка, Цинцара и Срба који су давали допринос за њено издржавање. Обреди су се вршили на црквенословенском, а у одређеним данима (до 1914) и на грчком језику.

Храм са портом постао је центар на ком се је организовала црквена, просветна и културна делатност земунских Срба у току 19. века.

Црква је била значајније обнављана 1890, 1937. и 1999. године, а 2009. године добила је декоративно осветљење.

У цркви су више пута литургију служили патријарси Српске православне цркве.[3][4][5]

Архитектура[уреди]

Богородичина црква[6] је највећи храм у Старом језгру Земуна, једнобродна, са плитким певничким просторима и витким двоспратним звоником који излази из западне фасаде. Има богато изрезбарен барокни иконостас који је резао пилтор Аксентије Марковић, са иконама врсног и продуктивног иконописца и сликара класицизма, Арсенија Теодоровића.[7] Исте године постављено је велико црквено звоно. Теодоровић је осликао зидне слике на првом своду испод иконостаса и првом луку испред олтара. Осликао је и архијерејски трон са представом Светог Саве који над очевим гробом измирује браћу, уводећи ову историјску сцену у српску новију уметност.

Црква поседује богату ризницу и збирку књишкоархивског материјала из кога се издваја московско Јеванђеље из 1782. године, са цртежима архимандрита манастира Боговађе и Вољавче Хаџи Рувима, из 1788. године.

Црква је рестаурирана током 20002001. године, када је обновљено зидно сликарство, постављен нови под и подно грејање. Црква представља целину са Домом Српске православне црквене општине, са којим дели исту парцелу.

Богородичина црква је највећи храм лоциран у просторној културноисторијској целини[8] Старо језгро Земуна, која учествује у формирању силуете града с Дунава, Гардоша и Ћуковца.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Земунске цркве
  Бл. Дјевице Марије
  Богородичина
  Евангеличка
  Николајевска
  Св. арх. Гаврила
  Св. Рока
  Светотројичина
  Фрањевачка
  Харишева капела

Извори[уреди]

  1. Жељко Шкаламера, Старо језгро Земуна, св. 7, ЗЗСКГБ, Београд, 1967, 72.
  2. Миодраг Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Крагујевац, 1987, 72.
  3. Данас“ – „Данас је Мала Госпојина“, 21.9.2005.
  4. Б92„Православни верници славе Божић“, 7.1.2007.
  5. Српска православна црква – „230 година Богородичине цркве у Земуну“, 22.9.2010.
  6. Миодраг Дабижић, Гласник, Службени лист СПЦ, бр. 10, Београд, 1980.
  7. Лепосава Шелмић, Олга Микић, дело Арсенија Теодоровића, Нови Сад, 1972, 22.
  8. Александра Дабижић, Досије проглашења Богородичине цркве, Документација ЗЗСКГБ, 1992, Архив града Београда, Земунски магистрат, Ф 6, бр. 23/1794; Старо језгро земуна, Одлука о утврђивању “Сл. лист града Београда“ бр. 26/92.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]