Бог празнина
| Део серије о атеизму |
| Атеизам |
|---|
Бог празнина је термин који се користи да се опише запажање са богословске тачке гледишта у којем се празнине у научним сазнањима третирају као доказ за постојање Бога. Термин су измислили хришћански теолози, не као дескриминацију теизама, већ како би истакли мане теолошких аргумената за постојање Бога.[1] Неки користе израз за означавање заблуде типа аргумента из незнања, терет доказивања.
Порекло термина[уреди | уреди извор]
Појам, али не и прецизну формулацију, је измислио богослов Хенри Драмонд у 19. веку. Он је критиковао хришћане који указују на ствари које наука још увек не може да објасни - "празнине које они попуњавају Богом".[2][3]
Верује се да је право значење термина Бог празнина измислио математичар Колсон у 20. веку. Колсон је био професор математике на Оксфордском универзитету, који се често појављивао у верским програмима Би-Би-Сија. Његова књига је добила националну пажњу[4] и штампана је неколико пута, последњи пут 1971. године.[5][6]
Термин је користио Ричард Буб у књизи 1971. и чланку 1978. године.Он износи да како су људи постепено повећавали своје разумевање природе, претходно "царство" Божије чинило све мањим. Буб је тврдио да је Дарвиново дело О пореклу врста "смртна пресуда" Бога празнина.[7]
Употреба као аргумент[уреди | уреди извор]
Појам Бога празнина може да се односи на заблуду аргумента из незнања.[8][9] Овај аргумент се своди на следећи облик:
- Постоји празнина у разумевању неких аспеката природног света.
- Дакле, разлог мора бити натприродно.
Један од примера овог аргумента користе креационисти како би попунили празнине биологије: "Зато што данашња наука не може да објасни како је настао живот, мора да га је Бог створио."[10]
Аргумент Бога празнина су обесхрабрени неки теолози који тврде да аргумент, по правилу, деградира Бога. Он Богу остаља оно што наука не разуме, што значи да како се научно сазнање повећава, утицај Бога се смањује.[11][12][13][14]
Критика[уреди | уреди извор]
Термин је скован као критика људи који верују да Бог делује само у празнинама и који ограничавају активност Бога на те празнине.[15] Такође је изнето да се гледиште Бога празнина заснива на претпоставци да било који догађај који се може објаснити науком аутоматски искључује Бога.[16]
Аргумен Бога празнина је замишљен као критика слабе вере, а не као тведња против теизма или вере у Бога.[2][11][17]
Многи теолози и научници верују да је логичка грешка засновати веру у Бога празнина научних сазнања. Ричард Докинс, атеиста, посвећује поглавље његове књиге Заблуда о Богу критици Бога празнина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пример, "Teleological Arguments for God's Existence" in the Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- ^ а б See Thomas Dixon Science and Religion: A Very Short Introduction pp. 45.
- ^ Henry Drummond (1904). The Ascent of Man.
- ^ The Fontana edition cites reviews from The Times Literary Supplement, New Statesman, and Manchester Guardian,
- ^ C. Southgate et al.(1999), God, Humanity and the Cosmos: A Textbook in Science and Religion, T. & T. Clark. стр. 247.
- ^ A. Hough, Not a Gap in Sight: Fifty Years of Charles Coulson's Science and Christian Belief, Theology 2006 109: 21−27.
- ^ 203-220_JETS.pdf Man Come of Age: Bonhoeffer’s Response to the God-of-the-Gaps[мртва веза]
- ^ Michael Shermer (2003) How We Believe: Science, Skepticism, and the Search for God. стр. 115 ff.
- ^ Robert Larmer, "Is there anything wrong with 'God of the gaps' reasoning?"
- ^ See, e.g., Mark Isaak (2006) The Counter-Creationism Handbook pp x, 11–12, 35.
- ^ а б Dietrich Bonhoeffer, letter to Eberhard Bethge, 29 May 1944, pages 310–312, Letters and Papers from Prison edited by Eberhard Bethge, translated by Reginald H. Fuller, Touchstone. 1997. ISBN 978-0-684-83827-4.; Translation of Widerstand und Ergebung Munich: Christian Kaiser Verlag, 1970
- ^ Charles Alfred Coulson (1955). Science and Christian Belief. Oxford University Press. стр. 20.., Fontana Books 1958 and later (paperback) pp. 32.
- ^ Thomas Dixon "Science and Religion: A Very Short Introduction" pp. 45.
- ^ Man Come Of Age: Bonhoeffer’s Response To The God-Of-The-Gaps, Richard Bube, 1971
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено 10. 06. 2016.
- ^ God of the gaps — Science & Theology
- ^ Charles Alfred Coulson (1955) Science and Christian Belief. стр. 20.
Литература[уреди | уреди извор]
- Henry Drummond (1904). The Ascent of Man.
- Докинс, Ричард (2014). Заблуда о Богу (1 изд.). Смедерево: Хеликс. стр. 134—141. ISBN 978-86-86059-43-7.