Бодеж

С Википедије, слободне енциклопедије

За истоимени филм по роману Вука Драшковића, погледајте Нож (филм).
Борбени нож Ферберн-Сајкес, савремени бодеж.

Нож или бодеж је хладно оружје са једном или две оштрице које служи као споредно оружје у блиској борби. Бодеж је борбени нож са веома оштрим врхом и обично две оштре ивице, типично дизајниран или подесан да се користи као оружје за убадање или пробадање.[1][2] Бодежи су коришћени током људске историје за блиске борбене сукобе,[3] и многе културе су користиле украшене бодеже у ритуалним и церемонијалним контекстима. Карактеристичан облик и историјска употреба бодежа учинили су га иконичним и симболичним. Бодеж у модерном смислу је оружје дизајнирано за борбу у непосредној близини или самоодбрану; због своје употребе у историјским скуповима оружја, има везе са убиствима и убиствима. Ножеви са две оштрице, међутим, играју различите врсте улога у различитим друштвеним контекстима.

Велики број ножева за забијање описани су као бодежи, укључујући ножеве који имају само једну резну ивицу, као што је европски бодеж рондел или авганистански пеш-кабз, или, у неким случајевима, уопште немају оштрицу, као што је ренесансни стилето. Међутим, у последњих стотину година, у већини контекста, бодеж има одређене карактеристике које се могу дефинисати, укључујући кратку оштрицу са оштро суженим врхом, централни кичму или пунилац, а обично две резне ивице наоштрене пуном дужину сечива, или скоро тако.[4][5][6][7][8][9] Већина бодежа такође има потпуну попречну заштиту како би се спречило да се рука залети напред на наоштрене ивице сечива.[5][10][11]

Бодежи су првенствено оружје, тако да закон о ножевима на многим местима ограничава њихову производњу, продају, поседовање, транспорт или употребу.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Нож
Нож у виду канџе

Као и ратна секира нож је настао од праисториског алата. У почетку су прављени од камена (кремена), слоноваче или костију. Као оружје се користи још од настанка најранијих цивилизација. Ножеви се појављују у бронзаном добу око 3000 година п. н. е. као претеча мача.

Иако није могао да се супротстави буздовану, копљу или ратној секири, нож се много пута показао као корисније оружје од мача, посебно када је реч о блиској борби.

Ту се у ствари ради о најстаријем оружју које се развијало још о палеолиту. Познати су ножеви пре приближно 20.000. године п. н. е. У првим формама није ишло о ништа друго осим о елипсоидном или клинастој врсти канџе које је тако одваљено да ствара врх и оштрицу. Задња страна која је била одређена да се формира дршка била је тупа. Поступно је дршка специјално формирана да одговара длану. Ножеви су били израђивани из разних материјала од којих се могла направити оштрица, као дрва, кости, рог а познати су и од полудрагих камења као ахат, нефрит који се се употребљавали приликом обреда.

Откривање метала настале су могућности веће употребе различитог облика ножа и употребљавали су се материјали који су били подобни за орнаментална украшавања. Први употребљани материјал био је бакар која је била прилично мекана да би се добило оружје али је ковање довело до сазнања да се може отковати оштра оштрива и врх. Да би овакво оружје било довољно снажно и чврсто оно се ковало у скоро троугластим облицима.

Приближно око 2.000.-те године п. н. е. бронза је постепено уступила место гвожђу које је било једноставно за израду али је било још увек јако мекано. Бољи резултати су се добијали када се пронашло како очврснути оштрицу очеличавањем и понављаним ковањем. Челик је био у употреби све до 12. века када је техником исковавања у неколико појасева и када је откривен начин да оштрица може да се оштри и остане у оваквом стању.

Употреба[уреди | уреди извор]

Римски Пугио

Скоро на самом почетку историје старог Египта, постојали су украсни ножеви који су служили разним церемонијама. У почетку су имали златне балчаке, а касније јављају још украшенији ножеви различитих облика. Њих су носили Египатски официри као знак своје моћи, док је египатска војска била опремљена обичним ножевима.

Ножеви су увек сматрани секундарним или чак терциалним оружјем, а користили су их Византијци, Римљани, антички Грци, Спартанци, Персијанци... Римљани су направили такозвани пугио (лат. pugio) који су користили њихови легионари. Нож је био веома популаран за извршење атентата, јер је био мали и тешко се дао приметити.

Појавом барута нож је почео да губи употребу у војсци и замењен је кубурама и мускетама.

Међутим за време Наполеонских ратова, Америчког грађанског рата и Првог светског рата нож се враћа у употребу у новом, посебном облику названом бајонет (франц. baïonnette). Монтирањем бајонета на врх пушке она је могла да се употреби и за убадање, попут копља.

У 20. веку нож је постао популаран као украсни део војничке униформе, посебно у земљама Тројног пакта.

Културни симболизам[уреди | уреди извор]

Бодеж је симболички двосмислен. За неке културе и војне организације бодеж симболизује храброст и одважност у борби.[12]

Међутим, бодежи могу бити повезани са преваром или издајом због лакоће прикривања и изненађења које би корисник могао да нанесе жртви која ништа не сумња. Заиста, многа убиства су извршена употребом бодежа, укључујући и Јулија Цезара.[13] Напад плаштом и бодежом је напад у којем лажни, издајнички или прикривени непријатељ напада особу.[14] Неки су приметили фаличну везу између бодежа и сукцесије краљевских династија у британској књижевности.[15]

У европским уметничким делима, бодежи су се понекад повезивали са Хекатом, древном грчком богињом вештица.[16]

Друштвена стигма бодежа потиче од његове периодичне употребе у вршењу неугледних и убилачких напада, од убиства Јулија Цезара 44. п. н. е. до употребе стилето бодежа од стране Црне руке из Америке раног 20. века.[17] Сходно томе, развила се јавна асоцијација са изненадним нападима криминалаца и убица са намером да избоду безазлене жртве.[18] До данас, кривични закони многих нација и неких америчких држава посебно забрањују ношење бодежа као забрањеног оружја.[2]

Уметнички ножеви[уреди | уреди извор]

Бодеж Бастера Варенског.

Бодежи су популаран облик онога што је познато као „уметнички нож“, делом због симетрије сечива.[19] Један од ножева који се захтева од мајстора Америчког друштва затлија које праве ножеве је конструкција „уметничког ножа“ или бодежа у „европском стилу“.[20][21]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б State v. Martin, 633 S.W.2d 80 (Mo. 1982): This is the dictionary or popular-use definition of a dagger, which has been used to describe everything from an ice pick to a folding knife with pointed blade as a 'dagger'. The Missouri Supreme Court used the popular definition of 'dagger' found in Webster's New Universal Dictionary ("a short weapon with a sharp point used for stabbing") to rule that an ordinary pointed knife with four-to-five inch blade constitutes a 'dagger' under the Missouri criminal code.
  2. ^ а б в California Penal Code 12020(a)(24):"dagger" means a knife or other instrument with or without a handguard that is capable of ready use as a stabbing weapon that may inflict great bodily injury or death. The State of California and other jurisdictions have seized upon the popular-use definition of a dagger to classify items ranging from a pointed kitchen knife to a tent stake as a 'dagger' under the law.
  3. ^ Burton, Walter E., Knives For Fighting Men, Popular Science, July 1944, Vol. 145 No. 1, p. 150: The dagger is classified as a type of fighting knife, while a combat knife is a knife specifically designed for military use, and is thus only certain types of daggers designed for military use are considered to be combat knives. Thus, an ordinary dagger designed for civilian sale and use is only a fighting knife, while the U.S. Army M3 trench knife is both a combat knife and a fighting knife.
  4. ^ Emerson, Robert L., Legal Medicine and Toxicology, New York: D. Appleton & Co. (1909), p. 80
  5. ^ а б Cassidy, William L., The Complete Book Of Knife Fighting, ISBN 978-0-87364-029-9 (1997), pp. 9–18, 27–36
  6. ^ Draper, Frank W., A Text-book of Legal Medicine, Philadelphia: W.B. Saunders & Co. (1905), pp. 341–343
  7. ^ Gross, Hans, Criminal Investigation: A Practical Textbook for Magistrates, Police Officers and Lawyers, London: Sweet & Maxwell (1949), p. 185
  8. ^ Harding, David, and Cann, Jefferson (eds.), Weapons: An International Encyclopedia from 5000 B.C. to 2000 A.D., The Diagram Visual Group, New York: St. Martin's Press/Macmillan, ISBN 978-0-312-03950-9 (1990), pp. 32–33
  9. ^ Goddard, Wayne, The Wonder of Knifemaking, Iola, WI: Krause Publications, ISBN 978-1-4402-1684-8 (2011), pp. 50, 131–132
  10. ^ The New Werner Twentieth Century edition of the Encyclopædia Britannica, Volume 6, Akron, OH: The Werner Co. (1907), p. 669
  11. ^ Dagger Law & Legal Definition
  12. ^ Guido Rosignoli (1987). The illustrated encyclopedia of military insignia of the 20th century: a comprehensive A-Z guide to the badges, patches, and embellishments of the world's armed forces. Stanley Paul. стр. 44. ISBN 978-0-09-172670-6. 
  13. ^ David Gray (2006). The History That Was Never Spoken. Lulu. стр. 87. ISBN 978-1-4116-1703-2. 
  14. ^ Dickens, Charles (1841). Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of 'Eighty. London: Chapman & Hall. стр. 203. ISBN 0-14-043728-2. 
  15. ^ Pryke, Stuart (23. 10. 2020). Ready to Teach: Macbeth: A compendium of subject knowledge, resources and pedagogy (на језику: арапски). John Catt Educational. стр. 145. ISBN 978-1-913808-42-6. 
  16. ^ Oskar Seyffert (1901). A Dictionary of Classical Antiquities: Mythology, Religion, Literature and Art (6 изд.). Swan Sonnenschein and Co. стр. 271. Приступљено 2022-01-01. 
  17. ^ Watkins, John, The Big Stunts of Great Detectives: The Scrapbook, Vol. 4, No. 6, New York: Frank A. Munsey (December 1907), p. 1098: "The Black Daggers, with their double-edged blades signaling primary use as a fighting knife, became associated with offensive attacks made for purposes of killing."
  18. ^ Thompson, Logan (1999). Daggers and BayonetsСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. United Kingdom: Spellmount ltd. стр. 54. ISBN 9781862270275. 
  19. ^ Edwards, Ethen (1990). „Images of Steel”. Blade Magazine. 27 (4): 40—43. 
  20. ^ „ABS Testing Rules and Guidelines for the Master Smith Rating” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2018-10-03. г. Приступљено 2011-03-12. 
  21. ^ „Difference between knife and dagger”. Приступљено 2019-05-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бодеж&oldid=27551814”