Борин До

Координате: 42° 59′ 07″ С; 22° 12′ 26″ И / 42.985166° С; 22.207333° И / 42.985166; 22.207333
С Википедије, слободне енциклопедије

Борин До
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2011.108
Географске карактеристике
Координате42° 59′ 07″ С; 22° 12′ 26″ И / 42.985166° С; 22.207333° И / 42.985166; 22.207333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина348 m
Борин До на карти Србије
Борин До
Борин До
Борин До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Борин До је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 108 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Село, окренуто према јужној страни, се налази у једној заравни и благој падини, једним делом у подножју планине Висока чука на надморској висини између 500 и 800 метара, рачунајући и махалу Џакмонове. Локација села је на десној страни реке Власине, а ближе је према селу Свође него према Власотинцу. Главно насеље је повезано макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође код махале Камењари.

Легенде[уреди | уреди извор]

Некада је на месту села била борова шума, а и данас има угљенисаних остатка те шуме по долинама. По једној легенди је због те борове шуме село добило назив Борин Дол. По другој легенди име потиче по Бори који се доселио из Дола.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Борин До живи 133 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,0 година (51,5 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 671
1953. 677
1961. 686
1971. 541
1981. 364
1991. 226 226
2002. 148 148
2011. 108
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
148 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Становништво[уреди | уреди извор]

Место је насељавано у више наварата. У првом село је насељено на месту звано селиште, а друго насељавање се састојало од изградње четири куће. Треће насељивање (Тупански Дел) је извршено из старог дела, а чинили су га Цукуровићи из Горњег Дејана. Рашинска фамилија је добила назив зато што се доселила из Рашке. На школи постоји спомен плоча палим родољубима и жртвама фашизма у Другом светском рату. Миграције едукованих становника су ишле према Власотинцу, Београду и Војводини.

Занимљивости из прошлости[уреди | уреди извор]

Тодор Стојановић, официр Војске Краљевине Србије

Влајко Чукуровић (*1892), мештанин Бориног Дола, је као учесник ратова од 1912. до 1918. године, као ратник Моравске дивизије, препешачио до и преко Албаније. По преносима старијих мештана се у времену смењивања столећа на саборима власотиначког краја свирало у зурле и тупан (бубањ), док је клане (кланет) изашао 1903. године. Трубачи су почели да свирају 1920. године.

Тодор Стојановић, мештанин Бориног Дола (махала Џакмaновo), је био учесник ратова од 1912. до 1918. године као официр (капетан) Моравске дивизије Војске Краљевине Србије. Прешао је преко Албаније до Вида на Крфу и касније учествовао у пробоју Солунског фронта.

Светозар Лепојевић (1894—1980) прешао Албанију у Првом светском рату и учествовао у пробоју Солунског фронта.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]