Борисав Станковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили почасног секретара FIBE, погледајте чланак Борислав Станковић.
Борисав Бора Станковић
Bora Stanković-mlad.jpg
Портрет Боре Станковића
Датум рођења (1876-03-31)31. март 1876.
Место рођења Врање
Отоманско царство
Датум смрти 22. октобар 1927.(1927-10-22) (51 год.)
Место смрти Београд
Краљевина СХС
Школа Правни факултет Универзитета у Београду
Период Реализам
Најважнија дела
Нечиста крв
  • Коштана
  • Ташана
  • Божји људи
  • Стари дани
  • Под окупацијом

Борисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876. — Београд, 22. октобар 1927) је био приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Рођен је у Врању и врло рано је остао без родитеља, па га је одгајила мајка његовог оца, баба Злата. Завршио је Правни факултет у Београду 1902. године.

Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике критике.

Свој најпознатији роман Нечиста крв објављује 1910. године, добијајући позитивне критике. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. После рата ради у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Умире 1927. године у Београду

Биографија[уреди]

Поштанска марка с ликом Борисава Станковића, део серије марака под именом „Великани српске књижевности“ коју је издала Србијамарка, ПТТ Србија, 2010. године

Рођен је 31. марта 1876. године у Врању од оца Стојана, који је био по занимању обућар, и мајке Васке, ћерке богатог врањанског трговца Ристе Грка.[1] Имао је млађег брата Тимотија који је умро у другој години.[1] Отац му умире 1881. године, а мајка 1883.[1], тако да се од тада о њему старала Злата, његова баба по оцу. Баба Злата је потицала из старе угледне, али осиромашене врањанске породице и често му је причала о „старом“ Врању.[2]

У Врању је завршио основну школу и седам разреда гимназије (која данас носи његово име). Осми разред је завршио у Нишу где је и матурирао [2] Баба Злата умире 8. фебруара 1896., исте године када он уписује Економски одсек Правног факултета у Београду.[1] Због недостатка новца продаје кућу локалном свештенику.[2][1]

Године 1900. издаје, у часопису Звезда трећи чин дела Коштана, које је по његовим речима позоришна игра у четири чина. Цела драма штампана је у Српском књижевном гласнику 1902. године, иако је Станковић више пута преправљао све до коначне верзије 1904.[3] Исте године завршава Правни факултет у Београду и жени се Београђанком Ангелином Милутиновић. Са њом је имао 3 кћери.[1] У периоду 1903-1904 проводи неколико месеци у Паризу, а после повратка ради као цариник и порезник.[4][5]

Објављује роман Нечиста крв 1910. године, који је одмах проглашен за ремек дело српске књижевности.[6][2] Године 1915. оставља породицу у Краљеву и као посланик Министарства вера се повлачи пред непријатељем у Ниш, са моштима Стефана Првовенчаног.[7] У Подгорици га Аустроугари заробљавају и интернирају у Дервенту.[4] Јула 1916. године уз помоћ пријатеља бива пуштен кући у Београд. Тамо пише културну рубрику у Београдским новинама како би прехранио породицу.[7]

1920. године постаје чиновник Министарства просвете у Уметничком одељењу.[4] У априлу 1924. слави тридесетогодишњицу књижевног стваралаштва и његова драма Коштана се опет штампа и игра.[7]

22. октобра 1927. године умире у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу.

Књижевно дело[уреди]

Његово целокупно књижевно дело је везано за Врање, иако је у Врање ретко одлазио и нема података да је икада био у околним селима; чак није познавао географски положај материјалних места.[8][9] У једном предавању је признао да је своје ликове обликовао према причама које је слушао и спајао елементе више личности како би његови ликови деловали пуније.[2] Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.[10]

Увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од стране многих савременика школованих на западу. Они су критиковали његов језик и стил писања, говорећи да су његова дела „неписмена и оријентална.“[2]

Јављајући се у време када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама; дела су му прожета осећањем наклоности према патријархалном свету старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као „поетичне жртве љубави“, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу. Проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за време Првог светског рата описао је у мемоарском делу Под окупацијом.

Ниједан његов рукопис није сачуван.[1]

Споменик Бори Станковићу у градском парку у Врању

Први књижевни рад[уреди]

Бора Станковић је објавио први књижевни рад у часопису Голуб. То су биле две песме: Мајка на гробу свог јединца и Жеља.[11]

Заовставштина[уреди]

Рад Борисава Станковића је имао велики утицај на културу и на формирање идентитета Врањанаца. Многе институције у граду носе његово име (нпр. гимназија, Градска библиотека и професионално позориште), као и једна улица. Његова кућа (изграђена 1855. године) је претворена у музеј посвећен његовом животу и стваралаштву. Некадашња фабрика обуће „Коштана“ у Врању је носила назив лика из његове истоимене драме.

Библиографија[уреди]

Књиге[уреди]

  • Мајка на гробу свога јединца, први објављени рад, песма. „Голуб“, 1. XI 1894.
  • Из старог јеванђеља, Београд, 1899.
  • Коштана, „Комад из врањског живота у четири чина с певањем“, Београд, 1902.
  • Божји људи, Нови Сад, 1902.
  • Стари дани, Београд, 1902.
  • Коштана, Драмске приче, Сремски Карловци, 1905.
  • Покојникова жена, Београд, 1907.
  • Нечиста крв, Београд, 1910.
  • Његова Белка, Београд, 1921.
  • Драме. (Коштана. — Ташана. — Јовча. — Драматизација Нечисте крви), Београд, 1928.
  • Под окупацијом, Београд, 1929.
  • Сабрана дела, I—II, Београд, „Просвета“, 1956.
  • Газда Младен, 1928.

Приповетке[уреди]

  • Баба Стана (1907)
  • Бекче (1901)
  • Биљарица (1902)
  • Цопа (1902)
  • Ч'а Михаило (1902)
  • Ђурђевдан (1898)
  • Јован (1902)
  • Јовча (1901)
  • Јово-то (1909)
  • Луди Стеван (1902)
  • Љуба и Наза (1902)
  • Маце (1902)
  • Манасије (1902)
  • Марко (1902)
  • Менко (1902)
  • Митка (1902)
  • Мој земљак (1909)
  • Наш Божић (1900)
  • Нушка (1899)
  • Његова Белка (1920)
  • Они (1901)
  • Парапута (1902)
  • Покојникова жена (1902)
  • Риста кријумчар (1905)
  • Станко „Чисто брашно“ (1902)
  • Станоја (1898)
  • Стари дани (1900)
  • Стари Василије (1906)
  • Стеван Чукља (1906)
  • Таја (1901)
  • Тетка Злата (1909)
  • У ноћи (1899)
  • Увела ружа (из дневника) (1899)
  • У виноградима (1899)
  • Задушница (1902)

У популарној култури[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Дописница - Музеј кућа Боре Станковића/Врање, 6. март 2008.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Сања Златановић, Етнографски институт САНУ, Београд. pp. 52
  3. - Весна О. Марковић, Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића и њеним интерпретацијама. pp. 61 Архивирано из оригинала на дан 04. 12. 2014.
  4. 4,0 4,1 4,2 Југословенски књижевни лексикон, Матица српска, 1984, Друго допуњено издање. pp. 776.
  5. Bora Stankovic
  6. Југословенски књижевни лексикон, Матица српска, 1984, Друго допуњено издање. pp. 777.
  7. 7,0 7,1 7,2 - Весна О. Марковић, Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића и њеним интерпретацијама. pp. 64
  8. Уп. Риста Симоновић, Живот и књижевно дело Борисава Станковића, Библиотека града Београда, Београд 2007, 93, 136-137 (друго издање)
  9. Сања Златановић, Свадба - Прича о идентитету: Врање и околина, Етнографски институт САНУ, Посебна издања, књ. 47, Београд 2003. pp. 145
  10. Новица Петковић, Први модерни српски роман у: Борисав Станковић, Нечиста крв, Београд. pp. 5
  11. Српски листови за младеж у Сомбору у другој половини XIX и почетком XX века / Драгољуб Д. Гајић. - У: Домети. - ISSN 0351-0425. - Год. 16, бр. 57/58 (лето-јесен 1989), стр: 123.
  12. Бора под окупацијом на IMDB
  13. Бора под окупацијом на сајту Јутјуб, Званични канал РТС Културно - уметнички програм.

Извори[уреди]

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ. Загреб, 1977-1988.
  • Борисав Станковић. Приповетке. Нови Сад-Београд, 1970.

Спољашње везе[уреди]