Борча

Координате: 44° 52′ 41″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.878192° С; 20.457745° И / 44.878192; 20.457745
С Википедије, слободне енциклопедије

Борча
Поглед на Борчу из ваздуха
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаПалилула (Београд)
Становништво
 — 2022.51.862
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 41″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.878192° С; 20.457745° И / 44.878192; 20.457745
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Борча на карти Србије
Борча
Борча
Борча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11211
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Положај Борче у општини Палилула
Месне заједнице Борче: Стара Борча, Нова Борча и Борча Греда

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2022. има 51.862 становника (према попису из 2011. било је 46.086 становника).[1]. Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 85 (Баново брдо — Борча 3), 95 (Нови Београд /Блок 45/ — Борча 3), 96 (Железничка станица Панчевачки мост — Борча 3), 104 (Омладински стадион — Црвенка) 105 (Омладински стадион — Овча) и 105Л (Борча 3 — Овча).

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Најранији археолошки остаци у близини модерног насеља Борче су из бронзаног и гвозденог доба, али медаљони, фигурине и ковани новац из 3. или 4. века пре нове ере су такође пронађени. Због мочварног подручје, није много сачувано, али су пронађени остаци који потврђују присуство Јазига, Сармата и Римљана.

Краљевина Угарска и Османско царство[уреди | уреди извор]

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је током друге половине септембра 1427. године логоровао у Борчи, што уједно представља и најстарији до сада познати помен насеља.[2] Борча се спомиње под именом Barcsa (или Bercse). Насеље је припадало Краљевини Угарској, мада је могуће да његово име има словенске корене (име Barcsa вероватно потиче од словенске речи „бара"), што указује положај насеља у мочварним подручју Панчевачког рита). Године 1537. насеље су заузели Турци и укључили га у Смедеревски санџак и дали му статус вакуфа. Већ 1567. Борча је претежно насељена Србима. За време аустријско-турских ратова, Борча је постала центар турске пограничне зоне и била је добро утврђена после Карловачког мира, али су је Аустријанци ипак освојили 1717, а Пожаревачким миром 1718. званично је предата Хабзбуршкој монархији.

Овде се налази Основна школа Стеван Сремац у Борчи.

Хабзбуршка монархија[уреди | уреди извор]

Након Београдског мира 1739. Хабзбуршка монархија је била у обавези да сруши утврђења, али је због избијања куге 1743. читаво село Борча спаљено до темеља. Ново насеље је настало око куле Стара Борча (Alt Borcsa) 1794. које је постала центар општине као део Банатске крајине, дела хабсбуршке Војне крајине. Када је 1797. године пописан православни клир у Старој Борчи је био један свештеник. Ту је у парохијској филијали служио поп Стефан Берић (рукоп. 1797) који се служио српским и румунским језиком.[3]

Године 1848-1849, Борча је припадала Српској Војводини, српској аутономној области у оквиру Хабсбуршке монархије, али је 1849. године опет стављена под управу Војне крајине. Након трансформације у Хабсбуршке монархије у Аустроугарску 1867. године и укидања Војне крајине 27. јуна 1873. године. Борча је постала део угарске половине монархије, као део Панчевачког дистрикта Торонталске жупаније са седиштем у данашњем Зрењанину. У пролеће 1888. године високе воде Дунава су поплавиле место. Страдале су многе куће а сви становници се иселили, пре свега у Панчево.[4] Борчу је накратко заузела српска војска у Првом светском рату (од 6. септембра до 14. октобра 1914).

Југославија и Србија[уреди | уреди извор]

Како је Панчевачки рит био плавно земљиште, за време изузетно високог водостаја Дунава (нарочито 1826, 1888. и 1924), цела област и насеља су потпуно потопљена, што је претворило мочвару у велико језеро. Забележено је да су током поплаве 1924. спасилачки бродови морали да маневришу између телефонских стубова, а да су мртви сахрањивани из чамаца. У периоду 1929-1933. изграђен је 89 километара дуг насип која штити од даљег плављења Борче. У исто време, саграђени су друм и железничка пруга који повезују Борчу са Београдом. су такође градили.

Након слома Аустроугарске 1918, Борча је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (будуће Краљевине Југославије), пошто је српска војска ушла у насеље 9. новембра 1918. Од 1918. до 1922. Борча је била део Банатске области, од 1922. до 1929. део Београдске области, а од 1929. до 1941. део управе града Београда (Панчевачки округ). Између 1941. и 1944. Борчу је окупирала немачка војска и укључила ју је у аутономни регион Банат под немачком управом.

Године 1949. општина је распуштена, а цео простор од Панчевачког рита постао је Девети рејон Београда. Борча је поново добила своју општину 30. маја 1952, али је 1955. са општинама Овча, Крњача и Падинска Скела спојена у општину Крњача. Ова општина је касније припојена београдској општини Палилула 1965.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Борча живи 27685 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 11668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.532
1953. 3.384
1961. 4.330
1971. 9.487
1981. 18.549
1991. 26.895 26.090
2002. 35.150 35.909
2011. 46.086
2022. 51.862
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 30.479 86,71%
Роми
  
 1.296 3,68%
Југословени
  
 474 1,34%
Горанци
  
 464 1,32%
Црногорци
  
 355 1,00%
Муслимани
  
 271 0,77%
Македонци
  
 240 0,68%
Хрвати
  
 232 0,66%
Мађари
  
 98 0,27%
Албанци
  
 87 0,24%
Бугари
  
 43 0,12%
Бошњаци
  
 40 0,11%
Руси
  
 25 0,07%
Немци
  
 21 0,05%
Словенци
  
 19 0,05%
Словаци
  
 18 0,05%
Румуни
  
 18 0,05%
Украјинци
  
 10 0,02%
Чеси
  
 5 0,01%
Русини
  
 1 0,00%
Власи
  
 1 0,00%
непознато
  
 310 0,88%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 87
  
  
 70
80+ 98
  
  
 198
75—79 182
  
  
 333
70—74 408
  
  
 557
65—69 732
  
  
 872
60—64 1.006
  
  
 929
55—59 999
  
  
 993
50—54 1.276
  
  
 1.530
45—49 1.402
  
  
 1.540
40—44 1.243
  
  
 1.341
35—39 1.286
  
  
 1.295
30—34 1.354
  
  
 1.346
25—29 1.404
  
  
 1.477
20—24 1.362
  
  
 1.282
15—19 1.259
  
  
 1.209
10—14 1.085
  
  
 1.076
5—9 1.062
  
  
 1.039
0—4 957
  
  
 861
Просек : 35,9 37,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 742 902 1.200 2.729 5.808 8.152 11.668
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 2.047 2.562 2.536 3.067 910 374 115 35 14 8 3,01
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 14.098 4.492 8.738 435 382 51
Женски 14.972 3.595 8.811 1.744 788 34
УКУПНО 29.070 8.087 17.549 2.179 1.170 85
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 7.094 521 9 5 1.660
Женски 5.574 256 0 2 1.073
УКУПНО 12.668 777 9 7 2.733
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 155 765 1.202 210 920
Женски 30 156 1.231 277 290
УКУПНО 185 921 2.433 487 1.210
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 66 320 313 134 166
Женски 144 338 230 380 782
УКУПНО 210 658 543 514 948
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 409 1 3 235
Женски 276 8 3 98
УКУПНО 685 9 6 333

Познате личности[уреди | уреди извор]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Историја насеља Борча досеже чак од XIV века — link (www.lobi-info.rs)
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1. април 1888. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Борча на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борча&oldid=27683233”