Бранко Јовичић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Јовичић
Јовичић у дресу Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Бранко Јовичић
Надимак Бакула, Батић, Пит бул[а]
Датум рођења (1993-03-18)18. март 1993. (31 год.)
Место рођења Рашка, СР Југославија
Висина 1,79 м
Позиција задњи везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 ЛАСК Линц
Број 18
Јуниорска каријера
Бане Рашка
2008—2012 Борац Чачак
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2014 Борац Чачак 47 (0)
2014—2017 Амкар Перм 58 (4)
2017—2020 Црвена звезда 49 (3)
2020—2021 Урал 30 (0)
2022— ЛАСК Линц 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2018— Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 6. фебруар 2022.
** Датум актуелизовања: 24. јул 2019.

Бранко Јовичић (Рашка, 18. март 1993) српски је фудбалер. Игра на средини терена, а тренутно наступа за ЛАСК из Линца.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Јовичић је поникао у ФК Бане из Рашке.[4] Касније је прешао Борац из Чачка у којем је играо као омладинац а затим и дебитовао у сениорској конкуренцији. Пред почетак сезоне 2013/14. је постављен за капитена Борца, па је тако постао најмлађи капитен у историји клуба.[5] За две сезоне у првом тиму Борца је одиграо 47 утакмица у Првој лиги Србије,[6] а у сезони 2013/14. је са клубом изборио пласман у Суперлигу Србије.

Након што је прошао пробу, Јовичић у августу 2014. прелази у руски Амкар.[7] Са клубом из Перма потписао је једногодишњи уговор са опцијом продужетка на још две године.[8] У дебитантској сезони одиграо је 21 првенствену утакмицу за Амкар и постигао три гола, након чега је у јулу 2015. потписао нови уговор са клубом на још три године.[9] За три сезоне у екипи Амкара је одиграо 58 утакмица у Премијер лиги Русије.[6]

У јулу 2017. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[10] Дебитантски наступ у црвено-белом дресу је имао у првој утакмици другог кола квалификација за Лигу Европе, у ремију са Иртишем из Павлодара у Казахстану. Звезда је славила у другом мечу на стадиону Рајко Митић са 2:0, а Јовичић је по оценама многих био најбољи играч утакмице.[11] На првенственој утакмици против Чукаричког, одиграној 6. августа 2017, Јовичић је сломио метатарзалну кост након дуела са Николом Дринчићем.[12] Након тога је отишао на паузу од неколико месеци, а по повратку на терен 29. новембра 2017. је постигао гол са пенала у победи над Радником из Сурдулице (5:0).[13] За три сезоне у Црвеној звезди је освојио три шампионске титуле.

Почетком септембра 2020. је потписао уговор са Уралом из Јекатеринбурга.[14] У фебруару 2022. је прешао у ЛАСК из Линца, са којим је потписао уговор до јуна 2025. године.[15]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У септембру 2018. године, Јовичић је по први пут добио позив сениорске репрезентације Србије. Селектор Младен Крстајић му је уручио позив за дуеле против Црне Горе и Румуније у Лиги нација.[16] Деби у националном тиму је имао 11. октобра 2018. у победи над Црном Гором у Подгорици, када је ушао у игру у другом полувремену.[17]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Надимак Бакула, чије порекло није познато, Јовичић носи од своје пете године.[1] Током боравка у Црвеној звезди, Марко Гобељић је Јовичића ословљавао речју „батић“. У жаргону млађих генерација града Краљева термин „батић“ означава мушкарца, док је за женску особу у употреби реч „батенка“.[2] Услед препознатљивих игара које је пружао по доласку у Црвену звезду, Јовичић је окарактерисан као играч који доста претрчи и „гризе” за сваку лопту, те су га присталице клуба прозвале Пит бул.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бранко Јовичић: Пит бул на терену, иначе пудлица”. mondo.rs. 30. 3. 2018. Приступљено 31. 8. 2018. 
  2. ^ „(ВИДЕО) ОД ГОЛА ДО ГОЛА: Јовичић открио зашто га зову Батић, али и много тога занимљивог!”. republika.rs. 27. 8. 2018. Приступљено 31. 8. 2018. 
  3. ^ Nedeljković, Darjan (12. 8. 2020). „Zvezdin Pit Bul se vraća u Rusiju!”. mozzartsport.com. Приступљено 13. 8. 2020. 
  4. ^ „Бранко Јовичић: Пред "делијама" 200 на сат!”. vesti-online.com. 18. 11. 2018. Приступљено 24. 7. 2019. 
  5. ^ „Добро знамо шта нам је чинити”. boracfk.com. 15. 8. 2013. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 7. 2019. 
  6. ^ а б „Бранко Јовичић” (на језику: енглески). soccerway.com. Приступљено 24. 7. 2019. 
  7. ^ „Капитен Борца потписује за руски Амкар”. novosti.rs. 6. 8. 2014. Приступљено 24. 7. 2019. 
  8. ^ „БРАНКО ЈОВИЧИЋ ЗА ХОТСПОРТ: Имам уговор са Амкаром, за наредну сезону ћемо видети”. hotsport.rs. 29. 4. 2015. Приступљено 24. 7. 2019. 
  9. ^ „Ништа од Партизана: Бранко Јовичић потписао за Амкар”. mozzartsport.com. 8. 7. 2016. Приступљено 24. 7. 2019. 
  10. ^ „И Бранко Јовичић у Звезди”. politika.rs. 8. 7. 2017. Приступљено 24. 7. 2019. 
  11. ^ „Оцене - Немамо дилему, Јовичић је играч меча”. sportske.net. 20. 7. 2017. Приступљено 24. 7. 2019. 
  12. ^ „Јовичић десет недеља ван терена”. crvenazvezdafk.com. 7. 8. 2017. Приступљено 24. 7. 2019. 
  13. ^ „Звездина рутина, Пешићев рафал и овације за Јовичића (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 29. 11. 2017. Архивирано из оригинала 02. 01. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2019. 
  14. ^ „Бранко Йовичич – новичок ФК «Урал»” (на језику: руски). fc-ural.ru. 2. 9. 2020. Приступљено 3. 9. 2020. 
  15. ^ „Jovičić je igrač iz snova za LASK, potpisan ugovor do 2025. godine”. mozzartsport.com. 6. 2. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  16. ^ „Пресрећан због позива у репрезентацију: Јовичић: Као мали сам сањао да обучем дрес Србије”. sport.blic.rs. 28. 9. 2018. Приступљено 24. 7. 2019. 
  17. ^ „БРАНКО ЈОВИЧИЋ ЗА ХС: Победа на дебију у Подгорици ми много значи, али остаје жал за Букурештом!”. hotsport.rs. 15. 10. 2018. Приступљено 24. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Јовичић&oldid=27489883”