Бран Мутимировић
| Бран Мутимировић | |
|---|---|
.png) Стилизовано знамење са печата Брановог стрица, кнеза Стројимира из 9. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 874. |
| Место рођења | Кнежевина Србија |
| Породица | |
| Потомство | Павле Брановић |
| Родитељи | Мутимир |
| Династија | Властимировићи |
Бран Мутимировић је био српски кнежевић, син кнеза Мутимира и отац потоњег кнеза Павла.[1][2]
Рат са Бугарском[уреди | уреди извор]
Податке о кнежевићу Брану даје нам спис Константина Порфирогенита De Administrando Imperio. Имао је старијег брата Прибислава и млађег брата Стефана. Порфирогенит Брана помиње у рату са бугарским царем Борисом Михаилом. Мутимиров отац Властимир је у рату поразио бугарског кана Пресијана (око 840. године). Борис се желео осветити Србима за Пресијанов пораз. Бугари су поново поражени, а Борисов син Владимир је заробљен заједно са дванаест великих бољара. Борис је због тога приморан да склопи мир. Плашећи се да му Срби не поставе заседу, Владимир је тражио да га до границе спроведу деца Мутимира, Борен (Бран) и Стефан. Они су га одвели до Раса где су примили поклоне од Бориса, а сами узвратили са два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака. Бугаре су ове поклоне касније сматрали данком.[3]
Борба за власт[уреди | уреди извор]
Мутимира је наследио најстарији син Прибислав. После годину дана је у Србију дошао Петар, син Гојника, који је прогнао Прибислава у Хрватску. После три године (895/6. године)[4] је Петра напао Бран, али је и он поражен, заробљен и ослепљен.[5] Бранов син, Павле, владао је Србијом након пада Петра Гојниковића (након битке код Анхијала, 917. година).[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Moravcsik 1967.
- ^ Ферјанчић 1959.
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 51-52.
- ^ Острогорски 1949, стр. 26.
- ^ Ћирковић 1981, стр. 151. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFЋирковић1981 (help)
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 54.
Извори и литература[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2018.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
- Коматина, Предраг (2015). „О српско-бугарској граници у IX и X веку”. Зборник радова Византолошког института. 52: 31—42.
- Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
