Братотин
Братотин | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Ораховац |
| Становништво | |
| — 2011. | 396 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 25′ 30″ С; 20° 34′ 47″ И / 42.425° С; 20.57972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Братотин Братотин на карти Србије | |
Братотин (алб. Bratotin) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 396 становника.[а] Налази се северозападно од Ораховца, од којег је удаљено око 20 километара. Насеље је збијеног типа. Куће су смештене на присојној страни једног и осојној страни другог брежуљка. Братотин је са три стране опкољен брежуљцима.
Историја[уреди | уреди извор]
Постоји предање да је Братотин добио име по некој браћи која су у њему живела. Један од њих се „потурчио” и прешао у Црмњане, а други није хтео да прими ислам и остао је у селу. Пошто је то била велика срамота и увреда за братство, требало је прекинути све везе са братом „потурицом”. Том приликом кидали су сламку у знак кидања свих родбинских односа. Од брата који је исламизиран у Црмњану и данас живе потомци и презивају се Кидај. По другом брату, који није прешао у ислам, село је добило име Братотин.
На брежуљку северно од села налази се српско гробље. Доњи део гробља је старији и у њему се налази неколико камених плоча обраслих маховином, на којима је урезан по један крст. Према тврдњи мештана, на Главици јужно од села некада је била црква.
До 1977. године деца су у школи пратила наставу на албанском језику, што је био разлог због чега су родитељи избегавали да шаљу женску децу у школу. На залагање мештана доведен је учитељ који изводи наставу на српском језику, тако да су деца учила до 5. разреда у Братотину, а од 6. до 8. разреда у Ратковцу.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Братотин.
- Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
У насељу је 1979. године било 30 кућа Албанаца и шест кућа Срба, који чине једно братство Матић.
Српски родови:
- Матић, шест кућа. Верују да су у Братотину живели и пре Косовске битке. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
- Јовановић, секундарно презиме једне куће.
- Неделковић, седундарно презиме две куће.
- Петковић, секундарно презиме једне куће.[6]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Већи део кућа зидан је печеном циглом још пре рата. Ентеријер одговара ентеријеру албанских кућа. Гостинска соба је одвојена посебним улазом, а у њој седе само мушкарци. Соба је застрта чергама, застирач је је врло груб, иазткан од козје длаке. Поред зидова су поређани јастуци. Са другим собама повезана је посебним улазом, за који се не може рећи ни да су врата ни да је прозор. Кроз њега је тешко ући, пошто има другу намену јер служи да до њега жене из кухиње принесу храну, а одатле је мушкарац преузима и сервира гостима. Оваква архитектура је карактеристична за старе зграде, док су нове планске и одговарају потребама савременог човека.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Букумирић 1984, стр. 421.
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Букумирић 1984, стр. 422.
Литература[уреди | уреди извор]
- Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604.
