Бухача
Бухача | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Цетинград |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. | 36 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 24″ С; 15° 46′ 11″ И / 45.190044° С; 15.769647° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бухача Бухача на карти Хрватске | |
 Бухача Бухача на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47222 Цетинград |
| Позивни број | +385 47 |
Бухача или Бувача је насељено место у општини Цетинград, на Кордуну, Република Хрватска. У селу је рођен Милан Вујаклија, писац и преводилац.
Географија[уреди | уреди извор]
Бухача се налази око 7 км североисточно од Цетинграда. Налази се на самој граници између Хрватске и Босне и Херцеговине.
Историја[уреди | уреди извор]
Бухача је заједно са селима Цетин, Било, раније Валишсело (сада Цетинград) и Боговац насељено 1782. године под царем Јосифом II.[1]
У Бухачи је 1800. године саграђена црква Светих апостола Петра и Павла у византијском стилу за време митрополита Стратимировића и епископа Стефана Авакумовића.[1] Епархије горњокарловачке. Налази се на онижем брежуљку и врло је добро видљива са пута која повезује Велику Кладушу и Војнић. Парохију Бувача сачињавају насеља: Бувача, Цетинград, Маљевац, Маљевачко Селиште и Грабарска у суседној Босни и Херцеговини. У Другом светском рату храм су девастирали и опљачкали усташе. После рата је поправљана. Покров цркве је након рата у Хрватској, као и код већине православних објеката на Кордуну у лошем стању.[2]
Бухача се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До 1991. била је у саставу насељеног места Маљевац, а од 2001. је самостално насеље. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Слуњ.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Бухача је имало 36 становника.[3]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 29 | % | % | 111 | 76 | 155 | 124 | % | % | % | 598 | 279 | 730 | 787 | 743 |
- напомене:
У 2001. настало издвајањем из насеља Маљевац. До 1900. и у 1948. исказивано као насеље, а од 1953. као део насеља. Од 1857. до 1880. садржи податке за насеља Маљевац и Маљевачко Селиште, а од 1910. до 1931. те у 1981. и 1991. подаци садржани у насељу Маљевац.
Национални састав[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 2001. |
| Хрвати | 11 (37,93%) |
| Срби | 0 |
| Југословени | 0 |
| остали и непознато | 18 (62,06%) |
| Укупно | 29 |
- за остале пописе видети под: Маљевац.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Демић 2015.
- ^ Шкиљан 2010, стр. 60.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
- Демић, Петар (2015). poreklo.rs, ур. „Парохија Бувача, протопрезвитерат будаштански, Кордун (1905. година)”. Приступљено 3. 4. 2016.
- Шкиљан, Филип (2010). Српско народно вијеће, ур. Културно-хисторијски споменици западне Славоније с прегледом повијести западне Славоније од праповијести до 20. стољећа (PDF). Загреб. ISBN 978-953-7442-07-1. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 4. 2016. г. Приступљено 3. 4. 2016.
