Вадо (ера)
Вадо (和銅) је име последње званичне ере (ненго) Асука периода у јапанској историји. Трајала је од јануара 708. до септембра 715. Пре ње била је Кеиун ера а после ње прва ера Нара периода - Реики. [1] Владајући монарх била је царица Генмеј.[2][3]
Име „Вадо“ изабрано је како би се обележио проналазак налазишта бакра и у округу Чичибу који је сад део модерне префектуре Саитама. Јапанска реч за бакар је „до“ (銅) а глас „ва“ био је антички кинески назив за Јапан. Комбинацијом та два слога добијен је назив за еру која би се могла превести као „јапански бакар“.[4][5]
Вадо ера је позната и по кованици вадокаичин (和同開珎), која је препозната као прва јапанска монета у историји.
Важнији догађаји Вадо ере[уреди | уреди извор]
- 5. мај 708. (Вадо 1): Новооткривени бакар из провинције Мусаши је представљен царском двору. [6]
- 708. (Вадо 1, трећи месец): Фуџивара но Фухито (藤原不比等) је именован министром „удаиџином“. Исо ками Маро постаје министар „садаиџин“.[7]
- 709. (Вадо 2, трећи месец): Настаје побуна против власти у провинцији Муцу и Ечиго. На места побуне послате су војне трупе.[7]
- 709. (Вадо 2, пети месец): Долазе амбасадори из Силе (данас део Кореје) пружајући почасти домаћинима. Састају се са Фуџиваром Но Фихитом и са њим планирају будућу сарадњу. [8]
- 710. (Вадо 3, трећи месец): Царица Генмеј пребацује престоницу у Нару која је тада била позната под називом Хеиџо-кјо.[5] Ова селидба планирана је још у последњим годинама Момуове владавине али је цар умро пре него што су последње припреме обављене.[7] У то доба обичај премештања главног града није био стран и дешавао се скоро у свакој владавини, међутим цар Мому ипак није желео да се пресели сматрајући Фуџивара палату, коју је изградила царица Џито, својим домом.[9]
- 711. (Вадо 5, двадесетосми дан првог месеца): О но Јасумаро завршава дело Коџики.[10]
- 712. (Вадо 5): Провинција Муцу се одваја од провинције Дева.[7]
- 713. (Вадо 6, трећи месец): Провинција Тамба одваја се од провинције Танго. Провинција Мимасака је одвојена од провинције Бизен, а провинција Хјуга од провинције Осуми.[7]
- 713. (Вадо 6, други дан петог месеца): Царица даје наредбу свакој покрајини да уреди и достави царском двору запис о својој области, како би се објединило етимолошко порекло географских назива, попис производа особених за ту земљу као и опис локалне географије уз предања која су се могла чути од стараца. Ови записи називају се Фудоки.[11]
- 713. (Вадо 6): Проширен је пут кроз Мино и Шинано провинцију, али и кроз област Кисо која је данас део модерне префектуре Нагано.[7]
Након што је царица Генмеј преместила престоницу у Нару, овај град остаће главни током седам следећих владавима.[9] Иако је кратко владала, абдицирајући у корист своје ћерке, оставила је значајан допринос започевши Нара период који се сматра важним периодом културног развитка.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Wadō" in Japan encyclopedia. стр. 1024; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 63-65; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. стр. 271
- ^ Varley 1980, стр. 140
- ^ Brown & Ishida 1979, стр. 271; Titsingh, pp. 63.
- ^ а б в Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon. (1959). The Imperial House of Japan. стр. 56.
- ^ Titsingh 1834, стр. M1 63
- ^ а б в г д ђ Titsingh 1834, стр. M1 64
- ^ Titsingh, pp. 64; Aoki (1989: 149)Aoki, Kazuo et al. (1989). Shin Nihon Koten Bungaku Taikei 12: Shoku Nihongi I. стр. 149. (in Japanese).
- ^ а б Varley 1980, стр. 140
- ^ Hioki 2007, стр. 250
- ^ Hioki 2007, стр. 253
Литература[уреди | уреди извор]
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Hioki, Eigō.. Chronology of New National History, Vol. 1 (新・国史大年表. 第1卷 Shin kokushi dainenpyō. dai 1 kan). Tōkyō: Kokusho Kankōkai. . 2007. ISBN 978-4-336-04826-4. OCLC 676118585. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Јапански календар - илустрације и додатне информације