Ваљевски округ
Изглед
| Ваљевски округ | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1834.—1922. | |||||||||
Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | |||||||||
| Главни град | Ваљево | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | |||||||||
| Становништво | 114.517 (1890)[1] 121.711 (1895) 133.499 (1900)[2] 157.678 (1910) 117.502 (1916)[3] | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивши округ | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1834. | ||||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||||
| |||||||||
Ваљевски округ је био административни округ Кнежевине Србије, Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Према закону из 1890, округ је имао четири среза:[4]
- колубарски (Мионица), 55 места (села и вароши)
- подгорски (Ваљево), 73
- посавски (Обреновац), 24
- тамнавски (Уб), 43
Број становника 1910. је износио 157.648, а на попису 1921. је забележено 133.984.[5]
Увођењем области КСХС, округ постаје Ваљевска област 1922-29, која је затим укључена у Дринску бановину, са седиштем у Сарајеву.
Током Другог светског рата, за време окупације у периоду од 1941. до 1944. године, поново је постојао Ваљевски округ, који се налазио у саставу окупиране Србије.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, 1893.
- ^ Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1900. године
- ^ ПОПИС СТАНОВНИШТВА ВАЉЕВСКОГ ОКРУГА У I СВЕТСКОМ РАТУ
- ^ Закон о административној подели Краљевине Србије (1890). uzzpro.gov.rs (датум приступа 7.12.2025)
- ^ "Политика", 10. март 1922, стр. 2
- ^ Уредба о административној подели земље (са уредбама о унутрашњој управи у Банату и о уређењу и управи у области Косова), Београд: Југоисток, 1942.