Веко Булатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
веко булатовић
Лични подаци
Датум рођења(1884-04-01)1. април 1884.
Место рођењаЛијешње, код Колашинa,  Књажевина Црна Гора
Датум смрти25. децембар 1969.(1969-12-25) (85 год.)
Место смртиРовца, код Иванграда  СР Црна Гора,  СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаВојска Краљевине Црне Горе
Југословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19191930.
19411946.
Чингенерал-мајор ЈА

Одликовања
Одликовања СФР Југославије:
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
одликовања Краљевине Југославије:
Албанска споменица
Албанска споменица

Веко Булатовић (Лијешње, код Колашинa, 1. април 1884Ровца, код Иванграда, 25. децембар 1969), био је учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. априлa 1884. године у селу Лијешње, код Колашинa, у породици Јакше Булатовића. Учесник Балканских ратова, у Војсци Краљевине Црне Горе био је капетан и са тим чином дочекао Први светски рат. Био је командант Пећког батаљона Дечанске бригаде. После завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, наставио је службу у Војсци Краљевине СХС. Други светски рат дочекао као резервни официр Југословенске краљевске војске у чину потпуковника, у ком је 1930. године пензионисан.[1]

После Априлског рата и капитулације Краљевске војске, активно учествовао у припремама за Тринаестојулски устанак. Међу ретким вишим официрима Краљевске војске ступио у партизане. Био је борац Другог батаљона Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде, потом је био командант батаљона Комског партизанског одреда, а од 1942. године се налазио на позадинским функцијама.[1] У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1941. године.

Када су маја 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Веку Булатовићу је додељен чин генерал-мајора НОВЈ.[1]

Пензионисан је 1946. године.[1]

Преминуо је 25. децембра 1969. године у Ровцу, код Иванграда, где је и сахрањен.[1]

Своје имање у Лијешњу је поклонио како би се на њему изградила школа. Био је познат по свом хуманитарном раду, а основана је и Фондација „Аница и Веко Булатовић” за помоћ сиромашној деци.[1]

Носилац је Албанске споменице и Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст и др. У Војсци Краљевине Црне Горе одликован је Златном медаљом за храброст.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]