Велека
| Велека Велека | |
|---|---|
 Ушће реке Велеке | |
| Опште информације | |
| Дужина | 147 km |
| Басен | 995 km2 |
| Пр. проток | 9,41 m3⁄s |
| Водоток | |
| Ушће | Црно море |
| Коор. ушћа | 42° 2′ 5″ N 27° 41′ 44″ E / 42.03472° С; 27.69556° И |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Турска Бугарска |
| Област | Бургаска област |
| Река на Викимедијиној остави | |
Велека (буг. Велека, тур. Kocadere) је река која протиче кроз Турску (вилајет Киркларели) и Бугарску, у Бургарској области, кроз општине Мало Трново и Царево и улива се у Црно море.[1] Дужина реке је 147 km[2], кроз Турску се протеже у дужини од 23 km, а у Бугарској 123 km и чини је 23. по дужини бугарских река. Река Велека највећа је река у југоисточном делу Бугарске на јужној обали Црног мора.
Географске карактеристике[уреди | уреди извор]
Извор реке налази се у Турској, а река протиче у подножју планине Странџе на 664 метара нармодске висине, на 3 km од турског села Алахат и на око 5 km југоисточно од бугарског села Белеврен. На турској територији тече у дубокој и шумској долини, правећи тако велики лук ка јужном делу земље. Река протиче око 3 km северно од турског села Чалајк, дуж 2 km служи као граница између две државе, а након тога протиче кроз парк природе Странџа. Првих 5 km бугарске територије река тече ка северу, а затим ка истоку у правцу Бургаса и Малог Трнова. Велека тече у уској, дубокој долини на веома дугом нагибу. Падине реке су изузетно стрме и у потпуности прекривене храстовом и јаворовом шумом.[3] Река формира велики број меандра, који су доста закривљени и често прате једни друге. Ширина речног корита је 20 м, просечна дубина је око 1 м, док је дно пешчано, а горњи ток има каменито дно са великим бројем брзака. Велека тече кроз село Звездец, а након њега долина реке се шири, нагиб смањује, проток воде успорава, а река ствара бројне слапове.[4]
Притоке реке Велеке су Младежка река (40 km и Мечи дол (26 km), Катун (15 km).[4]
Низводно до десног прилива реке Адере, долина Велека поново постаје ужа. У локалитету Качул, долина има неколико констрикција и проширења, са својим бочним профилом који се приближава кривини. Речна долина Велеке до села Кости постаје трапезоидна. Ширина реке је у просеку 10-12 м, а дубина на овом простору је 2 м, дно је песковито.
У ушћу реке њена ширина достиже 50 м, а дубине је између 7 и 8 метара. Након моста на путу Синеморец-Ахтопол река се улива у Црно море. Упркос својој дугој дужини у поређењу са другим рекама бугарске, река Велека пролази само кроз два села, Кости и Бродилово.[5]
Слив и притоке[уреди | уреди извор]
Површина слива реке је 955 km²[6], а границе су следеће:
- На северозападу и северу дуж гребена Босна, са сливовима реке Факијске, Изворске, Ропотамо, Дјаолска и Китенска.
- На југозападу, река се протеже до планине Странџа и ту ствара мању границу са сливом реке Марице.
- На југу, Велека се протеже све до слива реке Резовске.
Притоке: → Лева притока ← десна притока
- ← Долај (у Турској)
- → Бостанк (у Турској)
- ← Врлидол
- ← Катун
- → Врлидол
- → Младежка река
- → Дулбок дол
- ← Ајдера
- → Стрмница
- ← Грахиловски дол
- ← Качулски дол
- → Делижанов дол
- ← Стоманенски дол
- → Јаменски дол
- → Ђаволски дол
- → Трашка река
- ← Јазменски дол
- → Шејтадол
- → Селскији дол
- → Керезоват дол
- ← Богородички дол
- → Зипков дол
- → Еленица
- ← Ликурашки дол
- ← Колибарски дол
- ← Мукио
- ← Селмата
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Воде реке Велеке су једне од најчистијих у Бугарској. У доњим крајевима, где се њена долина простире око села Кости и Бродилово и има ораница, његове воде се користе за наводњавање. Последњих 8 km реке намењено је за мала пловила.
Подручја реке Велеке богата су флором и фауном, а посебно заштићени су локвањи Leucojum aestivum. На обалама реке расте јова, бамбус, граб, брест и јасен. У доњим токовима реке налазе се густе непроходне шуме. У реци је пописано више од 30 врста слатководних риба. Најраспрострањенија врста је кефал. Пописано је и 5 врста, које се налазе у Црвеној књизи Бугарске.
У долини реке Велеке налазе се заштићено подрује Велека (у средњем току), а у сливу реке, заштићено подрује Парорија и резервати природе Витаново, Средока и Силкосија. Река формира меандре у оквиру парка природе Странџа, кроз који такође протиче.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Доњи ток Велеке -
Ушће реке Велеке -
Ушће и токови Велеке -
Локвањи у доњем току реке -
Мост преко реке
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ “Atlantic Salmon Rivers Database”. NASCO. Приступљено 22 July 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2018) (језик: енглески)
- ^ Васил Николов, Марина Йорданова Планините в България. — София: Академично изд-во "Проф. Марин Дринов", 1997. — С. 212.
- ^ „Veleka, protected area”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2018. г. Приступљено 17. 04. 2018.
- ^ а б „Strandzha Nature Park: Rivers”. Official Site of Strandzha Nature Park. Архивирано из оригинала 05. 07. 2015. г. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ „Veleka River, Bulgaria”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2018. г. Приступљено 17. 04. 2018.
- ^ Енциклопедия България, т.1 А-В, Издателство на БАН, София (1978). стр. 620.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мичев, Н и Ц. Михайлов, И. Вапцаров и Св. Кираджиев. Географски речник Бугарске. — Софија: Наука и искуство, 1980. — С. 100. — 561 с.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Река Онега (на језику: руски). Државни регистар воде Русије. Приступљено 12. 6. 2011.
