Велики Шиљеговац

Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	2682
Географске карактеристике
Координате	43° 31′ 01″ С; 21° 31′ 29″ И / 43.516833° С; 21.524666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	303 m
	Велики Шиљеговац Велики Шиљеговац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37204
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Општина Велики Шиљеговац[уреди | уреди извор]

До 1965. ово насеље је било седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.

Историја[уреди | уреди извор]

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије.

Стари прота Аврам Јовановић парох из места, је убијен од стране Бугара у Првом светском рату. Убијен је зверским начином на мосту на Морави и затим бачен у реку, да му се леш не нађе.^[1]

У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

Овде се 1876. одиграла Битка код Великог Шиљеговца.

Данашњост[уреди | уреди извор]

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.968
1953.	3.110
1961.	3.123
1971.	3.140
1981.	3.125
1991.	2.983	2.900
2002.	2.682	2.780

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.632	98,13%
Роми	24	0,89%
Црногорци	5	0,18%
Муслимани	3	0,11%
Македонци	3	0,11%
Југословени	1	0,03%
непознато	14	0,52%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	4
80+	19	50
75—79	49	92
70—74	68	112
65—69	74	84
60—64	80	83
55—59	79	70
50—54	125	147
45—49	100	95
40—44	82	60
35—39	83	80
30—34	87	89
25—29	94	79
20—24	76	79
15—19	84	52
10—14	80	82
5—9	63	58
0—4	61	60
Просек :	40,6	44,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	578	625	667	693	692	668	649

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	74	111	95	77	99	103	56	27	3	4	4,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.102	238	781	69	13	1
Женски	1.176	128	795	225	23	5
УКУПНО	2.278	366	1.576	294	36	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	672	407	0	1	94
Женски	549	430	0	0	24
УКУПНО	1.221	837	0	1	118
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	23	50	9	12
Женски	0	0	24	9	1
УКУПНО	13	23	74	18	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	7	23	14
Женски	5	1	1	22	29
УКУПНО	6	7	8	45	43
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	1
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	13	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Правда", Београд 20. мај 1932. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Извори[уреди | уреди извор]

Велики Шиљеговац (језик: српски)
Велики Шиљеговац - Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2019) (језик: српски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Правда", Београд 20. мај 1932. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]