Велики вранац

С Википедије, слободне енциклопедије

Велики вранац
Phalacrocorax carbo
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. carbo
Биномно име
Phalacrocorax carbo
Глобални ареал
  Током целе године
  Лети
  Зими

Велики вранац[2] или велики корморан (лат. Phalacrocorax carbo) из породице вранаца (Phalacrocoracidae) је крупна птица, црног перја, пливачица и гњурац. Живи у јатима у приобалним крајевима, као и на обали река и језера. У приморју гради гнездо на стеновитим, ненастањеним острвима, користећи као материјал суве алге, а у унутрашњости земље на високом дрвећу, од гранчица и суве траве.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се рибом коју сам улови на тај начин што зарони за њом. Између два роњења мора да осуши од воде отежало перје и зато сатима стоји на сунцу раширених крила. Одлично плива, али добро и лети. Без оклевања прелети у једном даху 50 км. у потрази за местом где има доста рибе.[3]

Велики вранац као домаћа животиња[уреди | уреди извор]

Јаја Великог вранца

Још у давна времена у Кини су рибари користили способност корморана да вешто ухвати под водом крупну рибу. Птице су навикавали да стоје на ивици чамца и да једна за другом роне и доносе на површину рибу коју би им власник затим одузимао. Да не би гутале плен, рибари су птицама стављали метални прстен око врата и везивали их узицом за ивицу чамца. Прстен је био тек толико широк да омогући корморану да прогута ситне рибе којима би их рибари частили за успешан лов. И у Северној Македонији на Дојранском језеру се некада ловило корморанима али је данас потпуно напуштен тај начин риболова и показује се само понекад, као туристичка занимљивост.[4]



Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2019). Phalacrocorax carbo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 7. 1. 2020. 
  2. ^ „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. ^ Elliott, KH; Ricklefs, RE; Gaston, AJ; Hatch, SA; Speakman, JR; Davoren, GK (2013). "High flight costs and low dive costs support the biomechanical hypothesis for flightlessness in penguins."
  4. ^ Габалда, Жак (1984). Дечје свезнање Шта знам о биљкама и животињама. стр.65

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]