Вепски језик
| Вепски језик | |
|---|---|
| vepsän kelʹ | |
| Говори се у | Русија |
| Регион | Карелија, Лењинградска област, Вологодска област, Иркутска област, Кемеровска област |
Број говорника | 3.613 (2010)[1] |
Уралски језици
| |
| Латиница | |
| Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | vep |
| Глотолог | veps1250[3] |
Вепски језик (vepsän kel') спада у групу балто-финских језика. Користе га Вепси из Карелије, Лењинградске и Вологодске области. Најсличнији су му карелски, фински, естонски, ижорски и водски.[4]
Вепском језику прети нестанак, будући да су већина изворних говорника представници старије генерације; деца ређе говоре језик. Сви Вепси у Русији говоре руски као матерњи језик. Вепски језик је уврштен у Црвену књигу језика руских народа и сматра се језиком са прекинутом писаном традицијом.
Писмо[уреди | уреди извор]
У употреби од 2007. године:
| A a | B b | C c | Č č | D d | E e | F f | G g |
| H h | I i | J j | K k | L l | M m | N n | O o |
| P p | R r | S s | Š š | Z z | Ž ž | T t | U u |
| V v | Ü ü | Ä ä | Ö ö | ’ |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Население Российской Федерации по владению языками”. 17. 4. 2007. Архивирано из оригинала 22. 9. 2018. г.
- ^ „Алфавит карельского и вепсского языков утвержден в латинской графике”. ИА REGNUM (на језику: руски).
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Veps”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Т. Б. Агранат. „Вепсский язык”. Большая российская энциклопедия. bigenc.ru. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г. Приступљено 18. 10. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
