Вечити младожења
| Вечити младожења | |
|---|---|
 Насловна страна издања из 1910. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Јаков Игњатовић |
| Језик | српски језик |
| Жанр / врста дела | Друштвени роман |
| Издавање | |
| Датум | 1878. |
„Вечити младожења“ је друштвени роман српског књижевника Јакова Игњатовића, који је објављен у бечком часопису „Српска зора“ 1878. Први пут у облику књиге штампан је 1910. са предговором Јована Скерлића у едицији Српске књижевне задруге (књ. 130), ондашњој најугледнијој српској књижевној едицији.[1] Књижевна критика и историја сматрају да је „Вечити младожења“ најбоље Игњатовићево књижевно остварење.[2] Данас има статус класика српске књижевности и део је обавезне лектире за други разред средње школе у Србији.
Са становишта историјске периодизације „Вечити младожења“ припада епоси реализма, тачније његовој протореалистичкој или предрелистичкој фази у српској књижевности. Роман је заснован на мотиву сукоба генерација (очеви и деца), те је и композиционо грађен на тој позицији.[3] Први део (од I до XI главе) приповеда о Софри Кирићу, трговцу из Сент Андреје, који је приказан као предузимљив, храбар и одлучан мушкарац великог богатсва, док је други део романа (од XII до XXVI поглавља) посвећен његовим синовима и кћерима, јунацима слабе воље, помодарима и маштарима који полако расипају очево имање и своју снагу у ништа. Игњатовић је посебни акценат ставио на приказивање живота Софриног најмлађег сина Шамике, доброћудног, феминизираног и образованог дендија који, иако је стално окружен другарицама нудивши им савете о моди и фризурама, остаје нежења и вечити младожења.
У овом роману о распаду једне трговачке породице приказано је пропадање српске грађанске класе у Угарској.[2] Пруживши тако хронику о економској и моралној декаденцији Кирића, Игњатовић је начео једну велику књижевну тему, на коју ће се потом у српској књижевности враћати многи други српски писци (Б. Станковић, И. Секулић и др.).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Живковић 1977, стр. 157.
- ^ а б Деретић 2006, стр. 138.
- ^ Живковић 1977, стр. 158.
- ^ Деретић 2006, стр. 139.
Литература[уреди | уреди извор]
- Живковић, Драгиша (1977). Европски оквири српске књижевности 2. Београд: Просвета.
- Деретић, Јован (2006). Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
