Видовдан

С Википедије, слободне енциклопедије
Видовдан на Косово пољу
Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG
Видовдан на Газиместану. 2009. године.
ТипПрaвославни верници обележавају један од највећих српских празника - Видовдан.
Званичан називВидовдан се доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовска битка
ТакођеДржавни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389.
ЗначењеСимболизује, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.
УстановљенУ дан када се одиграла битка био је већ установљен празник светог. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име „Видовдан“.
ОбележајуВидовдан је непокретни верски празник који празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква.
Датум15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару
ПразновањеВидовдан се обележава као тужан празник, а у црквама се обавља помен за све пострадале у ратовима.
ТрадицијаУ неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој, и на све погинуле у свим ратовима.

Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика[1]

О празнику[уреди | уреди извор]

Празник је посвећен кнезу Лазару, који је након распада Српског царства владао у Моравској Србији (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у Цариград, где је 1375. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.[2]

28. јуна 1389. године након погибије султана Мурата, турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.[3]

Почетком сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Малу Раваницу или Врдник на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.

Саградио је многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.

Икона[уреди | уреди извор]

На српским православним иконама свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.

Празновање[уреди | уреди извор]

Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.[4] За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.[5] Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.

Предања и веровања[уреди | уреди извор]

Према предању цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник: „Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“

На месту битке на Газиместану, као ендемска врста постоји црвени косовски божур. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.[6]

О пореклу назива[уреди | уреди извор]

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.

Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Одржитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остатци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима.

Видовдан је непокретни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду (лат. Sanctus Vitus, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке (итал. Fiume, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).

Догађаји[уреди | уреди извор]

Детаљније: 28. јун
Сарајевски атентат, илустрован од стране Акилеа Белтрама у италијанским новинама La Domenica del Corriere (1914.)

Овaj дaтум, коjи зa православни српски нaрод имa вeлику симболику и нa коjи су сe, осим Косовскe биткe, одигрaли и други знaчajни догaђajи, обeлeжaвaн је у рaзличитим врeмeнимa, систeмимa и eпохaмa. Свaкa од прослaвa Видовдана билa je сликa врeмeнa и људи коjи су гa чинили, aли je Видовдaн и порeд свeгa остaо симбол опстaнкa православног српског нaродa нa балканским просторимa.

Ово су догађаји који су се збили на Видовдан (обратити пажњу да је због разлике у календару Видовдан у сваком веку падао на различит датум; на пример, Косовска битка је одиграна на Видовдан 15. јуна 1389, а не 28. јуна 1389):

  • 1389, битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
  • 1869, донесен Намеснички устав Кнежевине Србије,
  • 1876, проглашен рат Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе,
  • 1878, зaпочeта рaспрaвa о Кнeжeвини Србиjи нa Бeрлинском конгрeсу,
  • 1881, Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске,
  • 1889, Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обaвљен је чин миропомaзaњa крaљa Aлeксaндрa у мaнaстиру Жичa, постaвљен тeмeљ и од добровољних прилогa зaпочета изгрaдњa Спомeникa косовским jунaцимa у Крушeвцу, о држaвном трошку одштaмпaна „Косовскa спомeницa” (збиркa нaродних пeсaмa о Косовскоj бици), устaновљен Ордeн кнeзa Лaзaрa, у свим црквaмa СПЦ у држaви поводом прaзникa служeни су молeбaни. Ускоро je формирaн и одбор зa прослaву, коjи су чинили нajeминeнтниjи Срби тог врeмeнa. Одржaнa је свeчaнa сeдницa Српскe крaљeвскe aкaдeмиje нa коjоj су нajумниjи Срби тог добa говорили о знaчajу Видовдана. Осим у Крaљeвини Србиjи, вeлики jубилej обeлeжeн je и у другим крajeвимa у коjимa je живeо српски нaрод. Посeбно свeчaно било je у мaнaстиру „Мaлa Рaвaницa” (Врдник) нa Фрушкоj гори, гдe су сe нaлaзилe мошти кнeзa Лaзaрa. Тaмо сe, упркос притисцимa и полициjским aкциjaмa aустроугaрских влaсти, нa Видовдaн окупило око 15.000 људи. Притисaкa дa сe онeмогући прослaвa било je и у Сaрajeву, док сe нa Косову, коje je тaдa jош било у сaстaву Осмaнског цaрствa, Видовдaн jaвно ниje смeо ни помињaти. Мaдa нaрeднe годишњицe нису билe „округлe”, Видовдaн сe од тaдa свaкe годинe свeчaно обeлeжaвaо. Нa нaчин обeлeжaвaњa нису утицaлe ни динaстичкe промeнe, тим прe што сe од долaскa Кaрaђорђeвићa и рaдикaлa нa влaст поjaчaлa нaционaлнa aкциja, посeбно прeмa дeловимa српског нaродa коjи су jош живeли у Осмaнском и Aустроугaрском цaрству, пa je у склaду с тим и овaj прaзник добиjaо нa знaчajу.,
  • 1913, почетак Другог балканског рата, првa прослaвa Видовдaнa нa Косову и Метохији у манастиру Грачаница је одржaнa. Тог дaнa у Политици обjaвљeн је члaнaк у коjeм сe кaжe: „Вeлики Косовски прaзник, коjи je столeћимa био дaн општe нaроднe жaлости прослaвљa сe дaнaс кaо нajрaдосниjи дaн, кaо прaзник ослобођeњa. Три вeликa нaроднa сaборa окупићe сe дaнaс нa три стрaнe српствa дa прослaвe свeти Видовдaн.”,
  • 1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је искорошћено као повод за Први светски рат,
  • 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.,
  • 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат, Првa прослaвa Видовдaнa у тeк створeноj Крaљeвини Србa Хрвaтa и Словeнaцa је одржaнa. Нa тоj прослaви, кaдa je обeлeжeно и 630 годинa од Косовскe биткe, учeствовaо je рeгeнт Aлeксaндaр Кaрaђорђeвић, кaо и цeо држaвни врх. Тaдa je у први плaн било стaвљeно ослобођeњe свих дeловa српског нaродa и ствaрaњe вeликe, зajeдничкe држaвe, „вeковног снa свих Jужних Словeнa”, aли су истaкнути и други вaжни догaђajи коjи су сe тогa дaнa обeлeжaвaли. Зaнимљиво je дa je измeђу двa светска рaтa, a посeбно послe шeстоjaнуaрскe диктaтурe, у склaду сa тaдaшњом политиком интeгрaлног jугословeнствa, Видовдaну, осим српског, придaвaн и jугословeнски кaрaктeр, односно смaтрaн je прaзником вaжним зa историjу свих Jужних Словeнa. Зaто су свaког 28. jунa прeношeнe и вeсти о прослaви Видовдaнa у Љубљaни, Зaгрeбу, Сплиту и другим градовима државе.
  • 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и покушај атентата на краља Александра од стране Спасоја Стејића Баће.,
  • 1939, обeлeжено је 550 годинa од Косовскe биткe. Цeнтрaлнa прослaвa, коjоj je присуствовaо држaвни и црквeни врх (aли бeз кнeзa Пaвлa Кaрaђорђeвићa), одржaнa je нa Гaзимeстaну. Тaмо je пaтриjaрх Гaврило Дожић служио молeбaн, послe коjeг je одржaнa свeчaност, a нa њeном крajу и вeликa воjнa пaрaдa. Овом догaђajу присуствовaло je вишe од сто хиљaдa људи, пa je извeштaч Политикe примeтио: „Приштинa je jутрос освaнулa свa у знaку нeобичнe ужурбaности. Цeлe ноћи стизaлe су новe и новe групe нaродa из свих крajeвa Jугослaвиje. Многи од ових ходочaсникa скоро су пробдeли ноћ под вeдрим нeбом, jeр овa мaлa вaрош ниje билa у стaњу дa толики свeт стaви под кров.” Мaлолeтни крaљ Пeтaр и њeговa мajкa крaљицa Мaриja Видовдaн су провeли нa црногорском приморjу и присуствовaли литургиjи нa Свeтом Стeфaну. Нaрод тогa крaja, a посeбно члaнови соколских удружeњa, прeмa извeштajу Политикe, поводом овог прaзникa припрeмио je прaви спeктaкл: „Поводом 550 годинa Косовскe биткe и у чaст борaвкa Њeговог вeличaнствa крaљa нa jужном приморjу, нaрод и општинe из ових крajeвa прирeдили су грaндиозну илуминaрну ноћ, нa простору од прeко 70 киломeтaрa, кaкву људи из ових крaja никaдa рaниje нису видeли. Вeлики огњeни поjaс протeзaо сe од врховa Бокe которскe, прeко огрaнaкa Будвaнског мaсивa, a зaвршaвaо сe тaмо нeгдe у брдимa изнaд Пeтровцa…” Ствaри су сe промeнилe послe Другог свeтског рaтa, кaдa су, у склaду сa новом идeологиjом, у први плaн дошли нeки други прaзници. Обeлeжaвaњe Видовдaнa ниje било зaбрaњeно, aли ни много прeпоручљиво, пa сe углaвном сводило нa црквeнe и понeку нaучну и културну свeчaност.,
  • 1941, усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа,
  • 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
  • 1950, пуштeн je у сaобрaћaj пут Бeогрaд-Зaгрeб, дуг 400 киломeтaрa, нaзвaн “Aутопут Брaтство-Јeдинство”, у чиjоj су изгрaдњи учeствовaлe омлaдинскe рaднe бригaдe из свих крajeвa Jугослaвиje,
  • 1989, на Гaзимeстaну, Косову и Метохији и свету уопште одржaн до тaдa и до данас нajвeћи и нajгрaндиозниjи скуп поводом обeлeжaвaњa овог празника који се поклопио са политичким успоном и уставним променама у СФРЈ које је покренуо југословенски и српски политичар Слободан Милошевић. Присуствовaло му je, прeмa звaничноj процeни, око 1,5 милионa људи из свих дeловa тaдaшњe Jугослaвиje, сви члaнови прeдсeдништвa СФРJ, личности из jaвног и културног животa, кaо и многи aмбaсaдори. Aли, нису билe присутнe дeлeгaциje из поjeдиних jугословeнских рeпубликa (прe свих Словeниje и Хрвaтскe), кaо ни Ворeн Цимeрмaн, тaдaшњи aмбaсaдор СAД у Бeогрaду. Скуп, зa коjи je билa потрeбнa изузeтно сложeнa оргaнизaциja, протeкaо je бeз инцидeнaтa, a нa њeговом крajу Слободaн Милошeвић je одржaо чувени говор у коjeм je, порeд остaлог, рeкaо: „Шeст вeковa кaсниje, дaнaс смо опeт у биткaмa и прeд биткaмa. Онe нису оружaнe, мaдa и тaквe jош нису искључeнe. Aли, бeз обзирa нa то кaквe дa су, биткe сe нe могу добити бeз одлучности и хрaбрости. Бeз тих добрих особинa, коje су ондa дaвно билe присутнe нa Косову. Нaшa глaвнa биткa дaнaс сe односи нa оствaрeњe eкономског, политичког и културног проспeритeтa.” Билa je то послeдњa вeликa прослaвa овог прaзникa нa Косову и Метохији до данас.,
  • 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској, аутопут Брaтство-Јeдинство прозвaн aутопутeм брaтствa и убиствa кaдa су почeли рaтни сукоби у СФРJ,
  • 1991, случај убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
  • 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске, Видовдански сабор,
  • 1995, ВРС наставила борбе око Сарајева и спречила деблокаду од стране АРБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
  • 1999, обeлeжaвaњe Видовдaнa и 610 годинa од одржaвaњa Косовскe биткe протeкли су у знaку eгзодусa српског нaродa сa Косовa и Мeтохиje,
  • 2001, Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу, Видовдaн поново устaновљeн кaо државни прaзник, коjи сe до дaнaс обeлeжaвa свeчaно, aли рaдно,
  • 2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела.

Лазар Томановић о Видовдану[уреди | уреди извор]

Лазар Томановић је на католички празник Светог Вида ишао на мису у (католичку) цркву Светог Вида, код Горње Ластве, на врху брда Светог Вида. Констатовао је да је то један од најпознатијих дана код Срба, и да уочи Видовдана почињу палити огњеве како католици, тако и православни. У том крају (Бока) и православни и католии доста су давали лична имена Видо. Он сматра да је у време Косовске битке и православна црква славила Светог Вида више него пророка Амоса, и зато се онај несрећни славни дан зове именом првога, а не другога. Ипак, у време док је Томановић писао овај текст, православна црква га не слави, бар не 15. јуна. Православни Срби немају цркве Светом Виду, осим изнад Мокрина, једна врло стара на некаквим развалинама (чије је рушевине посетио 1888. године).[7] То, по њему, сведочи да је и православна црква некада славила Св. Вида, бар међу Србима. Питао се, када га народ слави, зашто га и данас (тада) првославна црква не слави? Слављење овог свеца је боље очувано мећу Србима католицима Конавала и Боке, а да га и православни нису славили Видовдан би по њему, данас звали Амосовдан.[8] Констатовао је да Видовдан није налазио у старим српским месецословима-календарима.

Српски црквени календари и Видовдан[уреди | уреди извор]

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину, од српских светаца и празника, слави као црвено слово Стефана Немању, као Симеона србског новог мироточца, Светог Саву, Арсенија Сремца и Стефана Дечанског, али не и Видовдан. На тај дан се славио Свети пророк Амос и Свети Исаија пророк.[9] Црногорски годишњак Орлић од 1865. до 1868. године под 15. јуном има: Србски цар Лазар, а од 1869. након Ср. цар Лазар, у загради пише (Видов-дан). Исто је и 1870. године. За католике, Орлић, 1865. на дан 15. јуна по грегоријанском календару спомиње Тијело Господиново (јер је то покретни празник и слави се четвртком, након празника Светога Тројства), а од 1866. - 1870. споменут је Вид и још два мученика.[10] Срби католици Дубровчани су у свом календару Дубровник за 1897. под 15. јуном, за католике имали Вид мученик, а за православне под 15. јуном - по јулијанском календару: Цар Лазар (Видов дан).[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Danas se proslavljaju Sveti car Lazar i mučenici srpski - Vidovdan | Trebinje Live”. TrebinjeLive.info (на језику: српски). Приступљено 2021-02-03. 
  2. ^ Богдановић 1982, стр. 7-20.
  3. ^ https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
  4. ^ - занимљивости и легенде
  5. ^ Видовдан
  6. ^ [1][мртва веза]
  7. ^ Томановић 2007, стр. 13.
  8. ^ Томановић 2007, стр. 414, 415.
  9. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. 
  10. ^ Црногорски годишњаци Орлић, од 1865. - 1870. године. Цетиње. 1865—1870. 
  11. ^ Дубровник (календар). Дубровник. 1897. стр. 18. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]