Википедија:Уживо/Викиманија 2008.

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај извештај је написао Филип Маљковић у првом лицу![1]
Никола и Невена; у позадини Гедиз и Николá

Коначно нађох времена да напишем извештај везан за четврту Викиманију за редом, односно трећу на којој сам ја присуствовао. Овај пут је одржана у Александрији, у Египту и слично претходној, била је веома посећена, са 650 учесника из 45 земаља. Ово је, међутим, прва Викиманија на коју нисам "ишао сам", тј. на којој нисам био једини представник из Србије, односно са пројеката на српском језику. Наиме, ове године били су ту и Никола и Невена. И ове године сам упознао много нових људи, видео људе које сам упознао раније и добро се провео током готово две недеље проведених у Египту.

Ове године сам се задржао у земљи-домаћици[2] много дуже него претходних, што је дало повода за разне туристичке обиласке. Стога, можда ћу мало више[3] елаборирати о догађајима пре и после конференције, чисто како би евентуални читаоци овог извештаја стекли представу шта су Викимедијанци радили све то време ван конференције, а у Египту.

Латино учесници

Пре конференције[уреди | уреди извор]

На аеродром у Каиру стигао сам 16. јула рано ујутру, па сам са неким другим Викимедијанцима организованим "шатлом"[4] дошао до Александрије око 9 ујутру. Док су се други одмарали, прошетао сам се до Александријске библиотеке[5], места где се одржала конференција, како бих видео где ћемо "боравити" у наредна три дана. Касније смо се Никола, Невена и ја прошетали до библиотеке у нади да ћемо већ моћи да се региструјемо за конференцију, али то није било могуће. Стога смо, у потрази за храном, ненамерно таксијем отишли до великог тржног центра ван града. Тек касније тог дана смо се заиста регистровали за конференцију, а онда се још мало прошетали и припремили се за почетак конференције сутрадан.

Прошлих година сам наводио које сам све људе видео и упознао, али то нећу радити ове (и евентуалних наредних), јер не видим неку преку потребу за тим, а и доста је замарајуће прикупљати и бележити те податке.

Поглед на регистрациони деск

Четвртак, 17. јул 2008.[уреди | уреди извор]

Као и обично, свака конференција почиње уводним говорима организатора и челних људи. Тако су нам се и ове године, око 9 сати ујутру, обратили Флоранс Девуар, председавајућа одбора повереника Викимедија задужбине, Мохамед Ибрахим, главни организатор овогодишње Викиманије, Јакоб Фос из комитета за програм Викиманије и заменик египатског министра за администрациони развој коме заборавих име[6]. После те тзв. уводне церемоније у највећој хали конференције одржана су још два говора-презентације. Прво је микрофон узела Хода Барака, особа на високом положају у Александријској библиотеци и заменица министра за комуникације и ИТ. Она је причала о образовању у Египту и о томе како се Вики као савремени концепт колаборације савршено уклапа у модерно образовање. После ње, причао је господин Исмаил Серагелдин, директор библиотеке, и то о самој библиотеци, знању и уопште "новим парадигмама будућности", у које и Википедија спада. Оба предавања су била прилично занимљива и дала су увид у стање ствари у Египту.

Састанак огранака уз ручак

Тек тада су почеле праве презентације "обичних људи", илити "сеансе" како су их звали. Да бисмо покрили што више презентација и предавања, а како бисмо задовољили сопствена интересовања, Никола, Невена и ја смо понекад били на истим предавањима, али често и на различитим. Према томе, ја могу да пишем само о оним предавањима које сам посетио. На почетку је то био Дрор Камир, који је причао о "културном дијалогу кроз Википедију". Међутим, једини пример који је Дрор узео јесте арапско-јеврејска сарадња. Наиме, Дрор као један од малобројних Израелаца који су били на конференцији, причао је о својим углавном изненађујуће позитивним доживљајима при уређивању Википедије на арапском као и о томе како је могуће побољшати сарадњу међу овим двема културама.

После је уследила пауза за ручак током које смо направили и кратак обилазак кроз зграду библиотеке. Одвели су нас у једну просторију са 9 полукружно постављених екрана на које се пројектују разни садржаји. Презентовали су нам свој софтвер који је едукационог карактера и који је и даље у развоју: у кратким цртама, помоћу њега је могуће на интерактиван начин приступити разним информацијама у виду текста, звука, слика и видео записа везаних за историју Египта дугу преко 4 миленијума. Затим су нас одвели у собу са једним тродимензионалним паноом на који се пројектовала нека чудна слика. Тамо су нам приказали своје напретке на пољу тродимензионалних софтверских алата који имају разне сврхе и примене. Тако да је чудна слика постала јаснија када је руковалац софтвера покренуо исти и када смо ставили 3Д наочаре.

Мохамед Ибрахим и Флоранс Девуар, једни од битних људи ове конференције

Затим сам присуствовао предавању Мануела Шнајдера, који је причао о "Википедији офлајн", односно о техничким аспектима и историјату прављења едиција Википедије за употребе ван интеренета (што укључује неке ЦД и ДВД верзије, али и флеш стикове, интеграције у оперативне системе рачунара и мобилних уређаја итд). После овога је Џимбо Вејлс, надасве познати оснивач Википедије причао о слободама, цензури, људским правима, слободној култури и слично, а после њега је Ронда Ширер (иначе оснивач институције Art Science Research Laboratory) одржала занимљиву презентацију у којој се само површински дотакла Википедије. Презентација је била о познатим преварама[7] у свету медија, где је навела примере везане за Асошијејтед прес и Си ен ен.

Након паузе, презентацију су одржали Су Гарднер, извршни директор Викимедија задужбине и Ерик Мелер, њен заменик, а презентација се тицала рекапитулације тога шта је Викимедија као организација постигла у протеклој години (колико је Су била у њој), као и тога шта су планови за наредну фискалну годину. Ови, могу слободно да кажем, челни људи Викимедије када су извршни послови у питању дотицали су теме запослених у Викимедији, донација, стратегије бизниса, технолошког развоја и многе друге. После овога је било време за тзв. Board Panel, односно низ питања и одговора на релацији публика-одбор повереника задужбине. Сеанса овог типа је постала пракса током Викиманија, па ни ове године није пропуштена прилика да заинтересовани људи постављају питања диреткно некима од чланова одбора. Ово је, такође, била прилика да се званично објави почетак мандата Тинга Чена, новог члана одбора који је том приликом заменио Флоранс. Такође, најављено је и да је нови председавајући борда Мајкл Сноу. Па, дакле, са изузетком Фриде, која није могла да дође на Викиманију, сви чланови борда су одговарали на разна питања публике: Флоранс Девуар[8], Тинг Чен, Домас Митузас, Мајкл Сноу, Јан-Барт де Фрејде, Џимбо Вејлс, Кет Волш и Стјуарт Вест.

То је све што се десило данас. Споменуо сам и једну паузу: да, било је пауза за кафу ту и тамо између презентација и предавања и, да нису сеансе касниле као што јесу, неке од тих пауза биле би боље искоришћене. Понекад нисмо ни имали времена за паузе, јер су се нека предавања превише одужила ван свог предвиђеног времена трајања. Паузе смо користили, поред освежавања кафом и/или чајем, за коришћење неког од постављених јавних рачунара ради приступа интернету или просто за комуникацију са другим посетиоцима.

После конференције, неколико нас је отишло у шетњу у потрагу за вечером, коју смо, на крају, нашли у једном фенси ресторану у булевару крај обале Медитерана. Тако се завршио први дан Викиманије 2008.

Петак, 18. јул 2008.[уреди | уреди извор]

Други дан конференције је почео прилично досадним и, по мом мишљењу, за Викиманију неприкладним предавањем господина Ахмеда Тантавија, техничког директора IBM за Блиски Исток, о отвореној култури и интернету на том подручју. После тога, отишао сам на предавање једног немачког чекјузера, који је одлучио да се не представи именом, већ само својим корисничким именом, које гласи HaeB[9] и који нам је љубазно забранио да га фотографишемо. Он је причао о чекјузерима, самој алатки, техничким и етичким импликацијама и честим праксама у заједници чекјузера.

Филип, односно ја, и Марија Фануки

После овог предавања, двоумио сам где тачно да одем. Дилема је била око нечега што се популарно назива "Lightning talks" и око предавања мог имењака, Филипа Биркена, о "означеним ревизијама"[10]. Lightning talks, односно муњевити разговори, представљају концепт који је већ виђен у протекле две године и у којима сам учествовао у оба случаја. Интуитивно је, можда, јасно о чему се ради, али да објасним: свако ко хоће може да се пријави да добије микрофон на неколико минута[11] како би испричао публици било шта што му је на уму[12]. Да се вратим на дилему: након краћег размишљања, одлучио сам да ипак одем на Биркеново предавање, а онда на половини да пређем на муњевите разговоре. Први део плана сам испоштовао, али други нисам, јер сам, ипак, до краја остао на Биркеновој презентацији, јер ми се допала. А пошто ове године нисам намеравао да ишта презентујем, па тако ни на муњевитим говорима, није било преке потребе да се појављујем на њима. Било како било, презентација о означеним ревизијама је била прилично информативна, а поготово за оне који нису упознати са тим. Филип је причао о историјату који је довео до садашњости, мало о техничким детаљима, политици, активности заједнице у вези са алатком и њеном генералном прихватању.

Уследила је пауза за ручак, током које смо се изорганизовали и окупили у једној просторији, како бисмо одржали неформалан састанак локалних огранака Викимедије. Причали смо углавном о тренутно актуелној теми у свету огранака: попуњавање два места у одбору Задужбине која су намењена да их попуне огранци. С обзиром да је огранцима дата пуна слобода у проналажењу начина избора тих људи, потребно је доћи до најбољег и за све задовољавајућег решења у том погледу. Због тога су разговори ишли генерално у смеру анализе већ постојећег предлога механизма за одабир људи, као и у смеру покушаја проналажења бољег. После ручка, отишао сам на предавање посвећено ОТРС-у, где су Џеј Волш, шеф комуникације Викимедије, и Кери Бас, координатор волонтера Викимедије, причали о томе шта је ОТРС, које су његове улоге, предности, мане, проблеми и слично.

Е, онда је дошао тренутак за нас. Ускоро је требало да буде прво од два Николина предавања, па је било логично да присуствујем њему. Али, како је Никола имао 20 минута, што је пола термина за предавање, и како је прву половину имао Бен Херцберг, који је причао о једном пројекту Викимедије Израела, нисам баш био расположен да слушам то прво предавање, па сам тих двадесетак минута искористио за посету интернету. Али, прикључио сам се на време и пропратио цело Николино предавање. Оно је било о Викимедији Србије: кратко представљање, ко смо, шта смо, чиме смо се бавили, чиме се бавимо и слично. На моје чуђење, било је много више људи и много више питања након презентације него што сам очекивао, што самим тим значи да је и интересовање за тако нешто било много веће него што сам претпостаљао. Што је, наравно, позитивна ствар :). После овога, Лодевајк Гелауф је био на неки начин водитељ разговора о тзв. volunteer council, односно савету добровољаца, тренутно непостојећем телу, за чије стварање постоји јасан консензус. Наиме, разговори су се кретали у смеру тога шта то тело треба да ради, какав мандат треба да има, ко треба да буде у њему, и слично.

Фиби прича о сокпапетима: како их направити

Последња два предавања за данас била су мало више техничке природе. Реч је о, најпре, другом Николином предавању, а онда и о презентацији извесног Мајкла Дејла. Овог пута, Никола је причао о неким својима алаткама за "викизацију" слика[13], као и идејама о томе шта би у будућности могло да се ради на том пољу. Мајкл је причао о свом пројекту: MetaVid, на коме може да се манипулише видео садржајем разним начинима, слично могућностима вики софтвера, али за текст. У сваком случају, прилично занимљиво за оног ко је мало више технички настројен.

То су била сва предавања која сам данас посетио. Након презентације смо Никола, Невена и ја отишли до Стенли плаже, мало се купали и уживали у вечерњем сунцу и заласку уз Стенли мост. Назад у спаваоницама у којима смо одсели у Александрији током конференције, остали смо до у ситне сате, разговарајући са неким Википедијанцима (међу којима је био и један од организатора Викиманије, Амр).

Субота, 19. јул 2008.[уреди | уреди извор]

Трећи, уједно и последњи, дан конференције почео је увелико незанимљивим предавањем Елијане Метни, која је причала о образовању, предавачима, глобалној мрежи онлајн курсева итд. Прво право предавање ком сам присуствовао било је предавање Херарта Мејсена о локализацији, односно о превођењу и прилагођавању софтвера; Херарт се дотицао Бетавикија, локализације Оставе и других тема везаних за превођења. После сам отишао на предавање Наоко Кизу и Марије Фануки, које су причале о превођењу у Викимедијиној заједници – координисању захтева за превођења, која су потребна при сваком избору за одбор повереника, сваки "драјв" за донације, сваку резолуцију одбора итд. Наоко је причала углавном о проблемима са којима се преводиоци често суочавају, док је Марија приказала резултате своје мини-анкете коју је спровела међу преводиоцима и предочила нам неке, по њој, запањујуће резултате.

После ручка, планирао сам да одем на Election committee panel, односно "панел" са члановима комитета за избор чланова одбора. Међутим, како је ту био веома мали одзив што се тиче публике, није било резона одржати ту сеансу, па сам скокнуо до презентације Фиби Ајерс назване "Sock puppets: not just for checkusers anymore", илити "Луци (лутке од чарапа): нису више само за чекјузере". Претпоставио сам да ће Фиби, која је учествовала у организацијама претходне две Викиманије, причати о појму сокпапета, који је добро познат на сваком иоле већем пројекту, па тако и код нас. Међутим, када сам дошао на презентацију, видео сам хрпу чарапа, платна, вуне и другог материјала, нешто лепка, маказа, пластичних очију итд. Тада је постало јасно да сам дошао на радионицу где се праве прâве лутке од чарапа. После неколико уводних речи и објашњења како се прави лутак[14], сви смо прионули на посао – кренули смо да правимо лутке. Да радост буде још већа, локална дечица из библиотеке су доведена у просторију, па су нам она помагала у изради наших креација. На крају смо се сви скупа фотографисали са својим алтер егоима. Ја сам свог назвао Игор, јер је подсећао на Руса :).

Ја и мој лутак Игор

Флоранс је, затим, одржала предавање везано за комуникације у Викимедији, где је изнела своја гледишта у вези са комуникацијом: како је треба поправити и то поготово на релацијама задужбина-заједница и задужбина-огранци. Као природни наставак на ову презентацију дошло је предавање Џеја Волша, који је, као шеф комуникације, природно, причао такође о комуникацији и то о сличним темама које је Флоранс имала (али на мало општијем нивоу). Џеј је одговарао и на питања из публике.

На крају је дошло време за церемонију затварања. На њој су причали Џеј, Су, Џимбо, Флоранс, Делфин, Хода, Исмаил, Мајкл, Патрисио Лоренте и Мохамед Ибрахим. Већина њих је изразила своју личну, али и генералну захвалност организаторском тиму, који је на сјајан начин припремио и спровео ову Викиманију у дело, затим библиотеци и главним људима у њој, који су се показали као прави сарадници и подржаваоци целог духа Викимедије и Викиманије, као и заиста многобројним волонтерима који су омогућили да ова конференција заиста успе. Неки од њих захвалили су се и нама, учесницима конференције, јер без нас ни ње не би било. Патрисио је затворио ову конференцију кратким говором везаним за организацију следеће Викиманије, која ће се крајем августа идуће године одржати у Буенос Ајресу, у Аргентини. На самом крају, пуштен је фино спремљен слајд шоу у пратњи танга, који је промовисао Аргентину, Буенос Ајрес, место одржавања следеће Викиманије[15] и уједно цео латино дух и који је послужио као позивница да се сви[16] поново сретну/сретнемо догодине у престоници Аргентине.

Мрежа порука организаторима

Иако је четврта по реду Викиманија формално завршена, остала је још једна ствар која није одрађена, а то је, већ сада традиционална, Викиманија журка. Сваке године се одржавала журка на одређеном месту у граду домаћину Викиманије, па је тако и ове, на периферији Александрије, тик уз аеродром, одржана журка на коју су били позвани сви учесници конференције. Превоз до тамо је био организован, а журка се састојала пре свега из уводног перформанса једне плесне трупе, који је у почетку имао древни египатски карактер, да би касније придобио оријентални призвук, да би се на крају претопио у модерне тонове, који више подсећају на Запад. Једна занимљива ствар за коју су нас замолили да урадимо је била да сви напишемо по неколико речи упућених организаторима на црвене или плаве папириће. Касније смо те папириће качили на једну пауколику мрежу, све у циљу забаве, али и давања фидбека организаторима у вези са целом конференцијм. После неколико Керијевих речи поздрава, округли столови на трави пред бином почели су да се пуне тањирима пуним разних египатских ђаконија: шведски сто са разноразним јелима био је свима на располагању, а чак и они најпробирљивији нису се могли пожалити на избор хране. После вечере, уследило је пуштање у Египту популарне музике[17], али и музике из нешто западнијег мелоса, уз коју су чак и понеки не-Египћани играли[18]. Повратак у библиотеку организован је негде око поноћи, а људи су могли да остану још на журци, где су имали могућност да пуше наргиле. Толико о данашњем дану.

После конференције[уреди | уреди извор]

Овај туристички део после конференције је, морам признати, био занимљивији део овог пута, ма колико интересантна да је била сама конференција, јер је укључивао посете неким веома значајним знаменитостима и активности које немамо прилике да радимо сваког дана и било где.

У Александрији смо остали још један дан после конференције како бисмо видели најбитније знаменитости. Невена, Никола и ја смо посетили саму библиотеку[19], а нешто касније заједно са Ајатулом, девојком коју смо упознали на конференцији, обишли смо александријску тврђаву, музеј историје науке у библиотеци, џамију Абу ал-Абас ал-Мурси, римски театар, Помпејев стуб, Монтаза палату, а крстарили смо мало Медитераном, посетили фенси ресторан са дивним погледом на залив, отишли до великог тржног центра у центру града...

На Викиманија журци

После смо[20] отишли у Каиро, где смо се у више наврата шетали по центру и периферији и где смо у различитим навратима посетили пијацу Хан ел-Халили, затим локалну египатску пијацу, пирамиде у Гизи[21], египатски музеј, џамију Султана Хасана, Саладин цитаделу (са џамијом Мухамеда Алија и разним музејима), парк Ал Азар, коптску четврт[22], Каиро кулу итд.

У једном тренутку смо направили одлазак до Луксора и назад возом са спаваћим колима. У врелом Луксору смо посетили храм у Луксору, храм у Карнаку, Долину краљева, храм краљице Хатшепсут, Долину краљица, Колосе Мемнона, а и пловили смо Нилом уз залазак сунца у типу бродића који се зове "фелука".

За моје "лепе" фотографије из Египта, погледајте мој фотострим на сајту Фликр, а ко има налог на Фејсбуку може да погледа албум 1 и 2. За утиске и доживљаје, одговараћу преко приватних захтева, као и до сада :)

Закључак[уреди | уреди извор]

Кад се све сабере и одузме, ово је била прилично успешна Викиманија. Више њих ме је питало да упоредим претходну и ову Викиманију и нисам био сигуран како да одговорим: обе су имале неке додирне тачке, али и ствари које су се одвијале на различите начине. Због добре организације у оба случаја и свега што иде уз то, тешко је одредити која од Викиманија је, заправо, била боља. Можда је, стога, најдипломатичније рећи да су обе конференције биле приближно подједнако добре и да ће Аргентинци имати муке у организацији конференције сличног квалитета догодине. Да закључим: било је корисно ићи, јер се на Викиманији увек забавим; такође, посете разним знаменитостима старог и новијег доба свакако су биле незаобилазни део овог путовања, а присуство неких мени драгих људи током целог овог пута учинило га је вредним и лепим искуством кога ћу се увек радо сећати.

ФилиП × 23:21, 3. август 2008. (CEST)[одговори]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ оградио бих се још овде да ћу углавном писати у првом лицу једнине, иако ћу у добром делу случајева мислити на прво лице множине, које обухвата разне људе, а углавном Николу и Невену. Тамо где је битно о којим људима је реч, навешћу дотичне по именима.
  2. ^ односно земљи у којој се одржала конференција, што је у овом случају Египат
  3. ^ у односу на претходне године
  4. ^ односно комбијем
  5. ^ установа се званично зове Bibliotheca Alexandrina, што значи, је ли, Александријска библиотека. У даљем тексту ћу користити тај назив или просто библиотека
  6. ^ с обзиром да његова екселенција, сам министар, није био у могућности да дође
  7. ^ иако је превара можда прикладна реч, термин који најверније описује ову појаву је заправо на енглеском језику: hoax
  8. ^ која је, додуше, у том тренутку већ била свеже бивши члан одбора
  9. ^ скраћено од Hoch auf einem Baum: Високо на дрвету
  10. ^ може да се направи читав списак назива који се односе заправо на исту (ову) ствар; једно време смо ово колоквијално називали стабилне верзије; у сваком случају, оригинал је Flagged Revisions и односи се на проширење Медијавики софтвера могућношћу да се на више нивоа означавају чланци као невандализовани, прегледани, фактографски тачни итд; прво је ова могућност уведена на немачкој Википедији, а сада је могуће да било који пројекат усвоји ову екстензију
  11. ^ ове године су смањили на један минут, како би што више људи стигло да исприча шта има у датом временском оквиру
  12. ^ а најћешће то и има везе са Википедијом, Викимедијом, Медијавикијем и уопште Викиманијом
  13. ^ односно могућност да се преко викија контролише шта ће бити на слици, тако да се не мора пролазити кроз процес "сачувај слику-измени је некако-пошаљи поново", већ се преко извесне синтаксе или одређених алата ван Медијавики софтвера слике могу изменити на далеко лакши начин
  14. ^ наравно, уз демонстрацију
  15. ^ новоизграђени савремени културни центар у срцу Буенос Ајреса, како сам схватио
  16. ^ иако је то немогуће, али бар они који често посећују Викиманије
  17. ^ оно што би код нас назвали Гранд парада
  18. ^ укључујући и мене
  19. ^ односно онај део са књигама
  20. ^ Никола, Невена, ја, Лодевајк и Јун и остали смо као група заједно готово до краја пута
  21. ^ незаобилазну дестинацију када се иде у главни град Египта; чак сам и јахао камилу
  22. ^ где смо посетили неколико цркви