Вилијам Томсон, 1. барон Келвин

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Томсон
Lord Kelvin
Лични подаци
Пуно имеВилијам Томсон, 1. барон Келвин
Датум рођења(1824-06-26)26. јун 1824.
Место рођењаБелфаст, Уједињено Краљевство[1][2]
Датум смрти17. децембар 1907.(1907-12-17) (83 год.)
Место смртиЛаргс, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Глазгову, Peterhouse
Научни рад
Пољефизика

Потписpotpis_alt}}}

Вилијам Томсон, 1. барон Келвин (енгл. William Thomson, 1st Baron Kelvin; Белфаст, 26. јун 1824Ларгс, 17. децембар 1907) био је британски теоријски физичар,[1][2] који је развио Џулово схватање о претварању топлоте у механички рад. Пронашао је галванометар са огледалом за примање телеграфских сигнала. У његову част јединица Међународног система мера за температуру добила је име келвин (К). Нпр. тачка смрзавања воде 0 °C = 273 K. Док је постојање доње границе температуре (апсолутна нула) било познато пре његовог рада, Лорд Келвин је познат по томе што је утврдио њену исправну вредност као приближно −273,15 °C (−459,67 °F).

При Универзитету у Глазгову он је извршио важне радове у математичкој анализи електрицитета и формулацији првог и другог закона термодинамике, и у знатној мери је допринео појави дисциплине физика у њеној модерној форми. Он је блиско сарађивао са математичким професором Хјуом Блекберном у свом раду. Он је исто тако имао каријеру као инжењер и изумитељ телеграфа, што му је донело реноме у очима јавности и осигурало његово богатство, славу и част. За свој рад на трансатлантском телеграфском пројекту краљица Викторија му је доделила статус витеза 1866. године, те је постао Сер Вилијам Томсон. Имао је широке поморске интересе и био је најзапаженији због свог рада на морнарском компасу, који је раније имао ограничену поузданост.

Године 1892. године постао је припадник племства, што је вид признања за његова достигнућа у области термодинамике, и за његово противљење покрету ирске домаће управе,[3][4][5] те је постао Барон Келвин од Ларгса, у округу Ајшир. Услед његове активности у индустријском истраживању и развоју, регрутовао га је око 1899. године Џорџ Истман да би радио као заменик председавајућег одбора британске компаније Кодак Лимитед, која је повезана с Истмановим Кодаком.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Grabiner, Judy (2002). Creators of Mathematics: The Irish Connection (book review)” (PDF). Irish Math. Soc. Bulletin. 48: 67. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. ^ а б [1] Encyclopædia Britannica
  3. ^ Kelvin and Ireland Raymond Flood, Mark McCartney and Andrew Whitaker (2009) J. Phys.: Conf. Ser. 158 011001
  4. ^ Randall 2005, стр. 162
  5. ^ „Hutchison, Iain "Lord Kelvin and Liberal Unionism" (PDF). Приступљено 29. 10. 2011. 
  6. ^ Lord Kelvin, Recipient of The John Fritz Medal in 1905[мртва веза] Matthew Trainer, Physics in Perspective, (2008) 10, 212–223

Литература[уреди | уреди извор]

  • Randall, Lisa (2005). Warped Passages. New York: HarperCollins. стр. 162. 

Келвинови радови[уреди | уреди извор]

Биографија, историја идеја и критике[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Академске функције
Канцелар Универзитета у Глазгову
1904—1907.
Перство Уједињеног Краљевства
Ново стварање Барон Келвин
1892—1907.
Престанак постојања