Вировитица

Координате: 45° 49′ 58″ С; 17° 23′ 08″ И / 45.83284633044296° С; 17.38554284992314° И / 45.83284633044296; 17.38554284992314
С Википедије, слободне енциклопедије
Вировитица
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.14.688
 — густина82,29 ст./km2
Агломерација (2011.)21.291
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 58″ С; 17° 23′ 08″ И / 45.83284633044296° С; 17.38554284992314° И / 45.83284633044296; 17.38554284992314
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина178,5 km2
Вировитица на карти Хрватске
Вировитица
Вировитица
Вировитица на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИвица Кирин (ХДЗ)
Поштански број33000
Позивни број+385 33
Регистарска ознакаVT

Вировитица (нем. Wirowititz, мађ. Verőce) је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.291 становник, а у самом насељу је живело 14.688 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на крајњем северозападном делу Славоније. Северно од Вировитице је граница са Мађарском. Кроз град пролази важан државни пут који повезује северозападни и источни део Хрватске.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Године 1234, краљ Бела IV је дао Вировитици повластицу слободног краљевског града. 1242. године опет исти краљ је дао исту повластицу Загребу, познатију као „златна була“, која је такође издана у Вировитици. Вировитичка жупанија се први пут помиње 1275. године.

Своје посједе у Вировитици, где је провела део живота, имала је и Катарина Бранковић, као жена Улриха II Цељског.

Турци су освојили Вировитицу 1552. (или 1547) године[2], и држали је у својим рукама готово век и по. Било је озбиљнијих покушаја да се варошица ослободи, као код безуспешне опсаде 1597. године, од стране трупа под командом славонског пуковника Херберштајна.[3] Из турског ропства Вировитицу је 1684. године преотео аустријски генерал гроф Лески.[4]

Хроника Срба у Вировитици[уреди | уреди извор]

На српском црквено-народном сабору у Темишвару 1790. године, посланик из Вировитице био је Атанасије Дука трговац.[5] У трговишту Вировитици је половином 19. века било врло мало Срба православаца. Између 5000 римокатолика живели су православци у шест кућа. Пола века касније, у Вировитици има 1280 кућа, од којих су само три српске у којима станује седам брачних парова. Од 7594 становника Срба је 67, међу којима је доста војника православаца.

Богомоља православна у Вировитици је била посвећена Св. Вазнесењу (Спасовдану), а иконостас је осликао поп Георгије Марковић, док је био администратор парохије између 1854-1857. године. Новосадска црквена општина је 1856. године послала прилог од 158 ф. Захвалили су се јавно путем новина: Стефан Руђић надпоручник у пензији, Васо Новковић тутор, поп Георгије Марковић администратор, И. Деметровић и Ефтимије Поповић.[6]

Први вировитички православни свештеници били су: Филип Јагодић (1814-1815), Арсеније Радовановић (1817-1818), Георгије Болић (1819-1821), Марко Годеч (1822), Сава Шклеба (1823), Авакум Лазић (1825-1825) и следи наставља се подужи списак пароха, који су се брзо смењивали. Православне матрикуле се воде од 1814. године, осим оне умрлих од 1842. године.[7]

Гроф Анте Пејачевић је иначе 1814. године поклонио православцима ту цркву,[8] као тек изграђену на коришћење, али под условом да је сами одржавају и плаћају пароха. То је тешко ишло, па су стално тражили помоћ по српству да би братским прилозима опстали. Велики издатак је била оправка храма и парохијског дома. Захвалили су се 1856. године преко новина највећим помагачима њихове светиње. Неки су дародавци обећали да ће платити изливање звона кад се црквени торањ направи. Били су то: Петар Аксентијевић из Осјека, Стефан Решковац из Копривнице, Ђоко Лацковић из Бјеловара - сваки по једно звоно. Године 1856. Стефан Руђић је био "сучлан" вировитичке црквене оштине а Васо Новковић црквени тутор.[9] Оправка храма текла је и даље, а вашари су били место и прилика да се богати трговци Срби договоре колико ће помоћи. Великокупац загребачки Петар Арешић је богато богомољу изнутра опремио и украсио. Други приложници су допринели да се кров црквени оправи. Две године касније 1858. у храму вировитичком је администрирао калуђер, јеромонах Гервасије Јагазовић (1858-1868) из манастира Лепавине, а црквени тутор био је пензионисани граничарски надпоручник Стефан Руђић.[10]

Културну хронику вировитичких Срба исписали су пре свега пренумеранти књига и листова. Павловићев "Српски народни лист" је (1839) куповао претплатом један мештанин.[11] Календар "Сербска пчела" имао је 1837. године свој пункт у Вировитици. Али међу њих 12 читалаца, само је скупљач био из места, предузимљиви трговац Андреј Кушевић. Дружина Српског народног позоришта је марта 1875. године прешла из Слатине у Вировитицу, током турнеје по Троједници.[12]

По попису из 1865. године у Вировитици је било само 89 Срба православаца.[13] Место је 1885. године било у Слатинском изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада регистровано 53 православне душе.[14]

Новембра 1919. године у Вировитици је био стациониран II коњички пук "Цара Душан". Ту је прославио своју крсну славу "Св.арханђела Михаила".[15]

За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу Војне крајине. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аустро-угарска војска на граници са Турском (Османско царство). Већина тих Срба је ту остала и после Првог светског рата а део је насељен из Херцеговине и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи Липовац).

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Ти насељени Срби су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен.[тражи се извор] Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30% Срба.[тражи се извор]

Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.[16]

Такође је протеран велики број Срба: из села Мајковца (Мајковац Подравски 2001. године припојен насељу Жлебина) сви Срби којих је било 1.200, из Новог Обилићева (од 1991. Звонимирово) 86 породица итд.

У селу Гаћишту, срез Вировитица, Хрвати су још за време Бановине Хрватске 1941. године улазили у православну цркву „и полупали врата и кандила и у истој вршили нужду“. У срезу Вировитичком срушене су цркве у Вировитици и у селима: Борова, Гаћиште и Клиса, а у истим местима разорена су и српска гробља.

Становништво[уреди | уреди извор]

Град Вировитица[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[17] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 22.618 22.931 20.905 19.367 17.578 15.136 13.222 13.088 11.243 9.682 8.980 7.762 6.540 6.356 4.869
  • напомене:

Настао из старе општине Вировитица. Садржи део података општине Лукач у 1921.

Вировитица (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[17] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 15.589 16.167 14.991 13.032 11.696 9.411 8.051 8.701 9.366 7.025 6.688 6.175 5.379 5.501 4.093
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем делова насеља у самостална насеља Голо Брдо, Милановац, Пожари, Свети Ђурађ и Чемерница те дела подручја у насеље Подгорје. Садржи податке за насеље Корија у 1869. и у 1921, а за насеља Брезик (општина Лукач), Голо Брдо и Свети Ђурађ у 1921. До 1961. садржи податке за насеље Подгорје, а у 1981. податке за насеље Чемерница.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вировитица је имало 16.167 становника, следећег националног састава:[18]

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 12.722 78,69%
Срби
  
 1.902 11,76%
Југословени
  
 594 3,67%
Чеси
  
 75 0,46%
Мађари
  
 66 0,40%
Албанци
  
 57 0,35%
Македонци
  
 39 0,24%
Црногорци
  
 38 0,23%
Муслимани
  
 28 0,17%
Словенци
  
 28 0,17%
Немци
  
 5 0,03%
Роми
  
 4 0,02%
Русини
  
 4 0,02%
Италијани
  
 2 0,01%
Јевреји
  
 2 0,01%
Аустријанци
  
 1 0,00%
Руси
  
 1 0,00%
Словаци
  
 1 0,00%
Турци
  
 1 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
остали
  
 12 0,07%
неопредељени
  
 359 2,22%
регион. опр.
  
 11 0,06%
непознато
  
 214 1,32%
укупно: 16.167

Спорт[уреди | уреди извор]

  • ФК Вировитица, фудбалски клуб из Вировитице који игра у трећој жупанијској лиги.
  • ФК Твин, фудбалски клуб из Вировитице који такође игра у трећој жупанијској лиги.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 30. 3. 2017. 
  2. ^ "Дело", Београд 1912. године
  3. ^ "Стражилово", Нови Сад 1888. године
  4. ^ "Српски летопис", Будим 1843. године
  5. ^ "Српски летопис", Будим 1862. године
  6. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
  7. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима за 1905. годину", Карловци 1910. године
  8. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  9. ^ "Световид", Беч 1856. године
  10. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  11. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  12. ^ "Позорипно уређење", Нови Сад 1875. године
  13. ^ Српски летопис", Будим 1866. године
  14. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  15. ^ "Службени војни лист", Београд 1919. године
  16. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 117
  17. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  18. ^ „popis 2011”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вировитица&oldid=27686826”