Витепска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Витепска област
блр. Віцебская вобласць
рус. Витебская область
Положај Витепске области
Држава Белорусија
Главни градВитепск
Површина40.100 km2
Становништво2011.
 — број ст.1.221.800 [1]
 — густина ст.32 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Витепска област (блр. Ві́цебская во́бласць, рус. Ви́тебская о́бласть) административна је јединица првог ранга на северу Републике Белорусије и са површином од 40.100 км² на другом је месту међу белоруским областима. Основана је 15. јануара 1938. као једна од области тадашње Белоруске ССР. На југу је ограничена територијама Могиљовске, Минске и Гродњенске области Белорусије, на северу и истоку су Смоленска и Псковска област Руске Федерације. На северозападу је Даугавпилски округ Летоније, док је на западу граница са Литванијом (Вилњуски и Утенски окрузи).

Административни центар области је град Витепск, а већи градови су још и Орша, Полацк и Наваполацк.

Према подацима пописа становништва из 2009. на подручју области је живело 1.231.000 становника или у просеку 30,7 ст/км². Витепска област је најређе насељени део Републике Белорусије.

Географија[уреди | уреди извор]

Витепска област обухвата површину од 40.100 км² што чини нешто мање од 20% територије Белорусије. Граничи се са руским областима Псковском и Смоленском на северу и истоку, на југу су Могиљовска, Минска и Гродњенска област Белорусије. На западу и северозападу се граничи са Литванијом (Вилњуски и Утенски окрузи) и Летонијом (Округ Даугавпилс).

Рељефом Витепске области доминирају благо заталасано побрђе (које заузима око четвртине територије) и замочварена низијска пространства белоруског Појезерја. Највиши делови су у брдима Витепског побрђа где се налази и највиша тачка области брдо Гаршева са надморском висином од 295 метара. Највеће равничарско подручје је Полацка низија која заузима скоро половину целокупне територије.

Витепска област је подручје са најгушћом речном мрежом у Белорусији, али и са највећим бројем језера. Највећи део области припада басену Западне Двине (око 80% површине) која је уједно и највећа река која протиче територијом ове области, те Дњепра, Њемена и Ловата. Најважније притоке Западне Двине су Усвјача, Обаљ, Полота, Дриса, Каспља, Лучоса, Ула, Ушача и Дисна. На овом подручју свој ток започињу притоке Дњепра Березина и Друт.

На подручју области постоји преко 2,8 хиљада језера од којих су површином највећа Асвејско, Лукомско, Дрјукшјај, Дривјати, Нешчарда, Снуди, Струста и бројна друга.

Клима је умереноконтинентална са доста дугим и хладним зимама и благим и влажним летима. Јануарски просек температура ваздуха се креће између -6,5 °C на западу до -8,5 °C на истоку, док је јулски просек између 17 °C и 18 °C. Годишње се просечно излучи око 600 мм падавина у низијским и око 750 мм у брдским пределима, а највећи део падавина (око 70%) излучи се током летњег дела године. Вегетациони период траје од 180 до 190 дана.

Типичан Витепски пејзаж

Више од трећине територије је под шумама (највише у Полацком и Расонском рејону са преко 50% територије). Главне врсте дрвећа су бели бор и смрча од четинара, те бела бреза, јасика и јова од листопадног дрвећа. Замочварено је око 6% површина.

У севрном делу рејона налази се национални парк Браславска језера, док је на југу заштићено природно подручје Березински.

Године 2001. двојица белоруских научника Алксеј Соломонов и Валериј Аношко су на основу мерења објавили да се у близини језерцета Шо (у овој области) налази географски центар Европе.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Витепска област формирана је 15. јануара 1938. на основу закона тадашњег Совјетског Савеза о територијалној подели земље. Пре тога подручје ове области било је део Витепске губерније Руске СФСР, а подручје губерније делом је прешло у састав Белоруске ССР тек 1924. године.

Године 1944. западни део Витепске области је организован као посебна административна јединица Полацка област (распуштена 1954). Територијално је проширена 1960. када су у њен састав ушли градови Браслав и Пастави, односно 1961. када јој је прикључен Бјагомљски рејон Минске области.

Витепска област је последњи регион Белорусије који је и службено добио свој грб и заставу (тек 2. јуна 2009). Као основа за нове симболе послужио је грб некадашње Витепске губерније из 1856. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према проценама за 2011. у области живи око 1.220.000 становника[1] (што је за око 150.000 мање у односу на попис 1999). Ова област држи два неславна рекорда у Белорусији: има најмању стопу раста на националном нивоу (свега 9,7 на 1000 људи) и највишу стопу умрлих (15,5 на 1000 становника). У периоду од 1959. до 1999. број сеоског становништва у области се смањио за готово 50% док је број градске популације раста, тако да данас у градовима живи скоро 70% популације.

У етничком погледу, Белоруси чине 82% популације, а следе Руси са 13,6%, Украјинци 1,6% и Пољаци 1,5%.

Народ Попис 1939.[3] Попис 1959. Попис 1970. Попис 1979. Попис 1989. Попис 1999. Попис 2009[4]
Белоруси 1.061.754 1.036.550 1.131.584 1.133.027 1.119.479 1.129.141 1.047.978
Руси 101.041 118.816 167.656 187.016 213.911 187.872 124.958
Украјинци 15.658 11.636 19.819 23.757 26.148 21.926 14.557
Пољаци 11.515 83.800 24.876 17.308 25.266 21.003 11.141
Јевреји 77.173 18.987 17.343 15.080 12.702 4.633 2.127
Роми 709 ... 1.100 1.274 1.716 1.598 1.186
Јермени 411 … 335 342 571 1.431 1.149
Татари 1.221 1.248 1.544 1.413 1.538 1.260 822
Азери 152 ... 203 259 726 834 646
Литванци 1.863 ... 1.138 1.027 1.079 917 624
Молдавци 76 ... 232 409 720 649 522
Летонци 4.522 ... 909 788 759 755 499
Грузини 375 … 186 207 341 384 285
Немци 882 … 232 353 476 639 268
Чуваши 347 … 359 405 531 396 221
Укупно 1.281.238 1.276.113 1.370.006 1.385.372 1.409.909 1.377.161 1.230.821

На подручју области постоји 6.480 сеоских насељених места (од тог броја 366 села је напуштено). Села су у главном збијеног типа и у њима у просеку живи по 58 становника. У 73% села живи мање од 10 становника. Админситративни статус града у област има 19 насељених места, а од тог броја њих 4 има статус обласне субординације и засебне су административне целине. Статус варошице имају 24 насељена места.

Наваполацк
Наваполацк
Полацк
Полацк

Поредак Град Популација

Витепск
Витепск
Орша
Орша

1. Витепск 347.500
2. Орша 122.200
3. Наваполацк 101.000
4. Полацк 83.700
5. Пастави 19.800
6. Глибокаје 19.500
7. Лепељ 18.600
8. Навалукомљ 14.100
9. Гарадок 13.400
10. Барањ 12.100
Подаци: БЕЛСТАТ

Административна подела[уреди | уреди извор]

Витепска област административно је подељена на 4 града обласне субординације (Орша, Полацк, Наваполацк и Витепск) и на 21 рејон. Административни центар области је град Витепск.

Рејони Витепске области Белорусије
Рејон Административни
центар		 Површина
км²[5]		 Становника
попис 2009.[6]		 Густина по км²
Бешанковички рејон Бешанковичи 1.249,65 18.500 14,8
Браславски рејон Браслав 2.270,07 29.200 12,9
Витепски рејон Витепск 2.737,85 40.600 14,8
Горњодвински рејон Верхњедвинск 2.140,6 24.700 11,5
Глибочки рејон Глибокаје 1.759,58 41.000 23,3
Гарадочки рејон Гарадок 2.980,13 26.800 9
Докшички рејон Докшици 2.267,61 26.800 11,8
Дубровенски рејон Дубровна 1.249,7 17.000 13,6
Лепељски рејон Лепељ 1.822,22 35.300 19,4
Љозненски рејон Љозна 1.417,63 17.700 12,5
Мјорски рејон Мјори 1.786,64 24.400 13,6
Оршански рејон Орша 1.667,73 31.000 18,7
Полацки рејон Полацк 3.137,78 27.300 8,7
Паставски рејон Пастави 2.096,44 39.500 18,8
Расонски рејон Расони 1.926,87 11.500 6
Сјанонски рејон Сјано 1.966,05 26.300 13,4
Талачински рејон Талачин 1.498,56 28.500 19
Ушачки рејон Ушачи 1.489,38 16.000 10,7
Чашнички рејон Чашники 1.481,12 35.000 23,6
Шаркавшчински рејон Шаркавшчина 1.189,18 18.600 15,6
Шумилински рејон Шумилина 1.695,4 20.700 12,2
Административна мапа Витепске области

Економија[уреди | уреди извор]

Витепска област је важна саобраћајна раскрсница. Њену територију секу две велике паневропске магистрале Е30 (ауто-пут М1) и Е95 (ауто-пут М8) које се секу у близини Орше. Кроз Оршу такође пролази железничка пруга Минск - Москва.

У индустријском погледу доминирају енергетика, прехрамбена и хемијска индустрија.

Види још[уреди | уреди извор]

Витепска област на Викимедијиној остави.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б О демографической ситуации за январь-декабрь 2010 г; Нацыянальны статыстычны камітэт Рэспублікі Беларусь
  2. ^ „Географски центар Европе у Белорусији”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2007. г. Приступљено 30. 07. 2011. 
  3. ^ Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей
  4. ^ Перепис 2009. Белстат.
  5. ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
  6. ^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витепска_област&oldid=26842200”