Витјазево
| Витјазево Витязево | |
|---|---|
 Јужни булевар | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Анапски ГО |
| Основан | 1837. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 7.936 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 13″ С; 37° 15′ 36″ И / 44.986916° С; 37.260115° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 0−7 m |
.svg)  Витјазево Витјазево на карти Русије | |
.svg) Витјазево Витјазево на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353417 |
| Позивни број | +7 86133 |
| ОКАТО код | 034 038 050 |
| ОКТМО код | 03 703 000 166 |
Витјазево (рус. Витязево) насељено је место руралног типа и значајан туристички центар на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Анапском градском округу.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, у насељу је живело 7.936 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Витјазево се налази у западном делу Краснодарског краја и лежи на обалама Црног мора на југу и Витјазевског лимана на западу. Северније од насеља налази се ушће реке Гостагајке. Налази се на око 10 километара северно од административног центра округа, града Анапе, односно на неких 135 км западније од покрајинске престонице Краснодара.
Захваљујући пространим пешчаним плажама које се пружају уз црноморску обалу, те одличној саобраћајној повезаности са остатком земље, Витјазево је један од најпознатијих летњих туристичких центара у Русији. Купалишна сезона траје од почетка јуна до краја септембра, а у просеку се сваке године у Витјазеву одмара око милион гостију. У залеђу се налазе бројни воћњаци и виногради.
Кроз Витјазево пролази деоница аутопута А-290 која повезује Новоросијск на југу са Кримом преко Кримског моста, а источно од насеља се налази и међународни аеродром „Витјазево”.
Историја[уреди | уреди извор]
Претеча савременог насеља била је козачка станица Витјазевскаја која је постојала од 1837. до 1854, а која је име добила по једном од локалних восјковођа који се презивао Витјазја.[1] Првобитну козачку станицу заменило је 1862. године ново насеље у које су се масовније насељавали Понтски Грци
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.936 становника.
| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 5.268[2] | 6.026[3] | 7.936[4] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Потто В. А. Томъ 1-й: От древнѣйшихъ временъ до Ермолова // Кавказская война въ отдѣльныхъ очеркахъ, эпизодахъ, легендахъ и біографіяхъ. — изданіе второе. — С.-Петербургъ: Складъ В. А. Березовскаго, 1887. — С. 597—598.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
