Влада Џет
| Влада Џет | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Влада Јанковић |
| Надимак | Џет |
| Датум рођења | 4. октобар 1946. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Музички рад | |
| Активни период | 1963—данас |
| Жанр | Рок, Поп-рок |
| Инструмент | бас гитара |
| Остало | |
| Повезани чланци | Црни бисери |
Влада Јанковић (Београд, 10. април 1946) јесте српски радијски водитељ, бас гитариста и певач.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Београду, 1946. године. Познат је по свом деловању у групама Црни Бисери, Тунел и Vlada Jet Band, као један од највећих дискофила у Србији[1], а од 1978.[1] и као аутор и водитељ бројних радио емисија: Линија за рокенрол, Демо експрес и свакако најпознатије од њих: Хит 202.[2]
Плоче су га фасцинирале од када је на поклон добио прву синглицу Елвиса Прислија Don't Be Cruel.[1] Његова колекција броји око 25.000 наслова.[1]
Свој живот је описао у аутобиографији Године на 6.[3]
Музичка каријера[уреди | уреди извор]
Црни бисери[уреди | уреди извор]
По својим речима, постао је члан Црних бисера тако што је рекао да већ годинама зна да свира бас гитару, иако је заправо знао само пар акорда. Први концерт с њима је одржао 8. марта 1964.[4] Црни бисери су прву плочу објавили у априлу 1966, а 1967. освајају прво место на Гитаријади на Сајмишту у Београду.[4]
Тунел[уреди | уреди извор]
Након разлаза Црних бисера (1980), Џет оснива Тунел, заједно са Љубом Нинковићем и Стевом Стевановићем. Тунел је трајао од 1980-1992. године, а од 1984. групи се придружио и Влада Неговановић. Издали су пет студијских албума, једну компилацију и четири сингл плоче.
Влада Џет Бенд[уреди | уреди извор]
Пошто деведесетих није имао вољу да свира због ратних дешавања,[1] Џет након завршетка рата оснива групу Влада Џет Бенд, са којом снима пет студијских албума. Пети албум (двоструки компакт диск) је рок-опера под називом Млинарев син.
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Надимак је добио по Џету Харису, басисти групе Шедоуз.[2]
Џет је велики љубитељ америчкога фудбала и навија за НФЛ франшизу Њујорк џетсе.
Награде[уреди | уреди извор]
- 1987: Мајска награда за организацију рок концерата[5]
- 2014: Меморијална награда „Костадин Костадиновић – Чауш“ на 49. Зајечарској гитаријади, која се додељује за изузетан допринос афирмацији музичког стваралаштва младих.[6]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Црни бисери[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- 1976 Моторок (Дискос)
Синглови[уреди | уреди извор]
- 1967. Црни Бисери, (Не одлази, Срце без љубави, Нисам онај кога жели, Лепи фламинго), Југотон
- 1968. Црни Бисери, (Нисам више тај, Желим да будем слободан - I wanna be free, Мони - Moni, moni, Сањам – Dream), Југотон
- 1968. Црни Бисери, (Моја мала леди, Мој свет није твој свет), Југотон
- 1969. Црни Бисери, (Тражимо сунце, Рам-дам-дам), Југотон
- 1970. Црни Бисери, (Поучна прича, Чекање), РТБ
- 1971. Црни Бисери, (Кишна ноћ, Хеј, Мелина, Река, Крај лета), РТБ
- 1972. Црни Бисери, (Она зна, Повратак), РТБ
- 1973. Црни Бисери, (Луталица, Писмо девојци), РТБ
- 1975. Црни Бисери, (Вечити рок, Желим), РТБ
- 1975. Црни Бисери, (Дар-мар, Шта ћу сад), Студио Б
- 1976. Црни Бисери, (Џуди, Џуди, Никада), Дискос
- 1976. Црни Бисери, (Млинарев син, Тихо музика свира), Дискос
- 1977. Црни Бисери, (Ти си увек хтела све, Мој брат и ја), Дискос
- 1977. Црни Бисери, (Катарина, Не жели да живи више са мном), Дискос
- 1978. Црни Бисери, (Аспирин, Сусрет на углу), Дискос
- 1979. Црни Бисери, (Ташта, Зимски дан), Дискос
Тунел[7][уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- Ноћни пролаз (1982), Југодиск
- Низ три тамне улице (1983), Југодиск
- Електрична илузија (1984), ПГП РТБ
- До последње капи (1987), ПГП РТБ
- Бубњеви преко реке (1991), ПГП РТБ
Синглови[уреди | уреди извор]
- Радио/Свако је зна (1980), ПГП РТБ
- Натали (1981), Југодиск
- Срећна нова година (1981), Југодиск
- C'est La Vie / Не плаши се (1987), ПГП РТБ
Влада Џет Бенд[8][уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- Ко је убио мртву природу (2002), One Records
- Бренд 40 (2005), ПГП РТС
- No Pasarán (2007), Mascom Records
- No. 4 (2011), Long Play
- Млинарев син (2013), Long Play
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Borac za rokenrol: Vladimir Janković Džet (16. 10. 2011). „Вести: Влада Џет - Плоче су биле наша дрога” (интервју). Vesti-online.com. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ а б Lovrić, Ivan. „Новости: Влада Јанковић Џет - Наша игла је била грамофонска” (интервју). Novosti.rs. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „Лагуна: Године на 6”. Laguna.rs. 14. 5. 2009. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ а б „Рок првоборац: Ал је леп овај свет, кад нам свира Влада Џет”. Yugopapir.com. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „DOBITNIK MEMORIJALNE NAGRADE “KOSTADIN KOSTADINOVIĆ – ČAUŠ” 49. GITARIJADE JE VLADIMIR JANKOVIĆ - DŽET”. Архивирано из оригинала 1. 8. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2018. Текст „ Gitarijada ” игнорисан (помоћ)
- ^ Vlada Janković Džet Archives | Gitarijada
- ^ „Дискогс: Тунел”. Discogs.com. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „Дискогс: Влада Џет Бенд”. Discogs.com. Приступљено 21. 8. 2016.
