Владимир Гајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Гајић
Датум рођења(1965-03-24)24. март 1965.(59 год.)
Место рођењаМарсеј
  Француска
Држављанство Србија
Занимањеадвокат
Политичка странкаНародна странка (2017—)
Доста је било (2016—2017)
Демократска странка (1995—1996)
Српски покрет обнове (1990—1994)
Деца4
РођациФилип Гајић, млађи брат

Владимир Гајић (Марсеј, 24. март 1965) српски је правник, адвокат, политичар и председник Народне странке. Бивши је генерални секретар Српског покрета обнове.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и адвокатска каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 24. марта 1965. године у Марсеју. Основну и средњу школу је завршио у Београду, а потом је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1989. године. Приправнички стаж је завршио у адвокатској канцеларији свог оца и адвокат је постао у мају 1992. године.

Заступао је Вука Драшковића, Зорана Ђинђића, Вука Јеремића, академика Душана Теодоровића, редитеља Јанка Баљака, Наташу Кандић у поступку против генерала Љубише Диковића (начелника Генералштаба Војске Србије), Весну Пешић у поступку који је покренуо министар унутрашњих послова Небојша Стефановић...[1] Заступа узбуњивача из Ваљева, Александра Обрадовића, Владику Григорија, редитеља Лордана Зафрановића, Раду Трајковић, Мирослава Алексића

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Гајић се у политички живот укључио почетком деведесетих година. Од 1992. до 1994. године је био генерални секретар Српског покрета обнове. Као кандидат на изборној листи Демократског покрета Србије (ДЕПОС), постао је савезни посланик након избора 1992. године.

По напуштању СПО-а, постао је члан Демократске странке и њеног Главног одбора 1995. године, али је странку напустио већ наредне године.[2]

Придружио се покрету Доста је било Саше Радуловића 2016. године и био је његов адвокат. Као један од челних људи при настанку странке, обављао је дужности заступника у Републичкој изборној комисији, члана Статутарне комисије и члана Програмског савета.[3] ДЈБ је напустио 2017. године, уочи избора за председника Републике Србије, на којима је постао члан тима председничког кандидата Вука Јеремића.[4]

Политички ангажман је наставио у Народној странци Вука Јеремића, где је постао председник Правног савета.[5] На изборној Скупштини Народне странке у децембру 2021. године изабран је за потпредседника.

Члан је Крунског кабинета престолонаследника ЊКВ Александра Карађорђевића од 2001.[2]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Био је и директор компаније Интернационал ЦГ (бивши Генекс) и ухапшен је у акцији полиције у октобру 2007. године заједно са неколицином осумњичених да су малверзацијама оштетили државни буџет за више од 22 милиона евра[6]. Више тужилаштво у Београду је одустало од кривичног гоњења због недостатка доказа.

У време оштрих сукоба унутар Адвокатске коморе Београда, изабран је за њеног председника као лидер једне од струја унутар коморе. Његов избор је оспорен пресудом Вишег суда у Београду у јулу 2018. године, а потврђен је избор адвоката Југослава Тинтора за председника коморе.[7] Због тога су наставиле да постоје две фракције коморе, а Гајић је наставио да се представља као њен председник.[8]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је и отац четворо деце. Има троје унучића. Гајићев млађи брат је позоришни и филмски редитељ Филип Гајић.

Члан је Голф клуба Београд.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]