Владимир I Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир I Велики
St. Volodymyr.jpg
Свети Владимир, икона (Новгород, 16. век).
Датум рођења 958.
Место рођења Буђатичи
Датум смрти 15. јул 1015.(1015-07-15) (56/57 год.)
Место смрти Берестево
Династија Рјуриковичи
Отац Свјатослав I Кијевски
Мајка Малуша
Супружник Рогнеда од Полоцка, Malfrida, Ана Порфирогенита, Olava
Потомство Izyaslav of Polotsk, Јарослав Мудри, Mstislav of Chernigov, Марија Доброњега, Агата (могућност), Predslava Vladimirovna, Pramislava Sviatoslavna, Vsevolod Vladimirovitch, Vysheslav, Борис и Глеб, Sudislav
велики кнез Кијевске Русије
Период 978 - 1015.
Претходник Јарополк I Кијевски
Наследник Свјатополк I Кијевски

Владимир I Велики , Владимир Свјатославич или Свети Владимир (9581015) је био велики кнез Кијева, који је прешао на хришћанство 988. и после тога је покрстио целу Кијевску Русију.

Владимиро отац је био кнез Свјатослав I из династије Рјуриковича. Након смрти свог оца 972. године, Владимир, који је тада био кнез Новгорода, је морао 976. да беже у Скандинавију, након што му је брат Јарополк I убио другог брата Олега и покорио Кијевску Русију. Владимир је у Шведској, уз помоћ свог рођака Хокона Моћног, владара Норвешке, окупио варјашку војску и поново заузео Новгород од Јарополка. До 980. Владимир је учврстио кијевску државу на областима од данашње Белорусије, Русије и Украјине до Балтичког мора и ојачао границе од упада Бугара, балтичких племена и источних номада. Првобитно следбеник старе словенске вере, Владимир се преобратио на хришћанство 988. године.

Долазак на трон[уреди]

Владимир је био најмлађи син Свјатослава I (945—972)[1][2]. Свјатослав је одредио да Владимир буде владар Новгорода, а Јарополк да буде владар Кијева. Након Свјатослављеве смрти 972. избија сукоб међу браћом 976. године. Сукобили су се Јарополк и Олег. Владимир је изгубио Велики Новгород, па је побегао 977. у Скандинавију, где је скупио доста Викинга. Са њима креће против Јарополка.

На путу за Кијев тражио је руку Рогнеде, ћерке од Рогволода, кнеза Полоцка. Пошто је одбијен, Владимир је заузео Полоцк и отео Рогнеду. Полоцк је био кључни град на путу за Кијев. После Полоцка заузима Смоленск. Кијев заузима 980. године. При томе убија Јарополка и проглашава се великим кнезом Кијевске Русије.[тражи се извор]

Године паганске власти[уреди]

Крштење кнеза Владимира, Фреска

Владимир је настављао да шири своје поседе, тако да је 981. заузео червенске градове, а 983. потчинио је Јатвиаге, који су били између Литваније и Пољске. Предводио је флоту 985. против Бугара у Ками, заузимајући на походу бројне тврђаве и колоније.

Хришћана је било и током Олегове власти. Међутим, Владимир је остао паган. Имао је 800 конкубина. Постављао је паганске статуе. Неки наводе да је настојао да реформише словенски паганизам, постављајући Перуна (бога грома) као главног.

Покрштавање Русије[уреди]

Владимир на украјинском новцу за 1 гривну.

Током 987, Владимир се консултовао са својим бољарима, па је на све стране послао представнике да изуче различите религије. Несторова хроника описује та запажања. За муслиманске Бугаре са Волге изасланици су јавили да та религија није прихватљива, јер забрањује алкохол и свиње.

Руски извори описују Владимиров састанак са јеврејским изасланицима (могуће да су били Хазари). Владимир је сматрао да је јеврејски губитак Јерусалима доказ да их је Бог напустио. Владимир се окренуо хришћанима. У немачким црквама није видео никакве лепоте, али у Константинопољу је био одушевљен церемонијалом. Рекао је „Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи“.

Након заузимања Херсона на Криму, затражио је руку сестре византијског цара Василија II. Никад пре тога грчка принцеза се није удавала за варварског принца. Владимир се крстио у Херсону 988. године. Вративши се у Кијев уништио је све паганске споменике и основао је много цркви. Основао је манастир на Светој гори.[тражи се извор]

Светац[уреди]

Владимир разговара са грчким филозофом о православној вери (руски летопис).

Створио је савет бољара, а својих 12 синова је поставио на чело провинција. Са суседима је живео у миру, изузев Печенега који су упадима нарушавали мир. Православна и Католичка црква га славе као светог.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Рјурик
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Игор Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Олга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Малуша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Диба Ю. Історично-географічний контекст літописного повідомлення про народження князя Володимира Святославовича: Локалізація Будятиного села // Княжа доба. Історія і культура. Львів: Інститут українознавства ім. І. Крип'якевича НАН України. — Вип. VI. — С. 37-70
  2. Диба Ю. Батьківщина святого Володимира: Волинська земля у подіях X століття (Міждисциплінарні нариси ранньої історії Руси-України). — Львів: Видавництво «Колір ПРО», 2014. — 484 с.: іл. — (Серія «Невідома давня Україна». — 1)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Јарополк I Кијевски
Кијевска Русија
(980. — 1015.)

Наследник:
Свјатополк I Кијевски