Влашки До (Жабари)

Влашки До
Влашки До;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Жабари
Становништво
— 2011.	1267
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 05″ С; 21° 12′ 26″ И / 44.484666° С; 21.207333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	171 m
	Влашки До Влашки До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Влашки До је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1267 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Влашки До је село у Србији које се налази 14 километара северно од Жабара, на надморској висини од 95 m. Село је збијеног типа, правоугаоног облика и смештено је дуж пута Свилајнац-Пожаревац-Костолац, на додиру алувијалне равни Велике Мораве и Сопотске Греде.

Изнад села се налази неколико висова: Локва (234 m), Орница (179 m). Источно од села је заселак Точка, такође збијеног типа и правоугаоног облика. Точка је од Влашког Дола удаљена 2 километра. Влашки До се пружа меридијанским правцем (правац север-југ, дужина 4 километра). Површина атара села износи 2791 хектар. Надомак села извире поток Приложац, који се улива у Чокордин.

Историја[уреди | уреди извор]

Влашки До се помиње 1467. године у Браничевском тефтеру. Тада је насеље било у области Лучице и имало је само 14 кућа. Половином XVII века село се налазило западно од данашњег положаја, између Ресаве и Велике Мораве, у потезу Прњавор (тада је имало 12 кућа).

Због честих поплава мештани су се преселили преко Ресаве. Следеће пресељење је наредио Кнез Милош који је наредио и просецање пута Свилајнац-Пожаревац, дуж кога је и Влашки До (у XIX веку). Пут Свилајнац-Пожаревац изграђен је 1830. године.

До 1949. године назив насеља је био Томиславац, у периоду 1949-1952. назив је био Велики Влашки До и коначно 1952. године добија данашњни назив.

Највећа заветина је Тројица.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Влашки До живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,2 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.789
1953.	2.801
1961.	2.788
1971.	2.622
1981.	2.614
1991.	2.376	1.593
2002.	1.310	2.502
2011.	1.267

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.283	97,93%
Румуни	17	1,29%
Немци	1	0,07%
Мађари	1	0,07%
Македонци	1	0,07%
непознато	4	0,30%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	18	32
75—79	35	54
70—74	56	80
65—69	46	61
60—64	46	53
55—59	35	34
50—54	47	47
45—49	36	38
40—44	20	22
35—39	28	18
30—34	25	35
25—29	27	28
20—24	48	28
15—19	42	36
10—14	46	38
5—9	46	42
0—4	32	29
Просек :	42,2	47,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	601	635	690	645	620	551	469

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	129	127	69	62	42	26	7	6	1	0	2,79

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	509	101	338	40	29	1
Женски	568	45	348	159	13	3
УКУПНО	1.077	146	686	199	42	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	303	245	0	0	11
Женски	175	148	0	0	6
УКУПНО	478	393	0	0	17
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	2	12	2	5
Женски	0	0	10	1	1
УКУПНО	3	2	22	3	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	5	6	2
Женски	0	0	1	3	4
УКУПНО	2	1	6	9	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	2
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	6	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]