Војвода Петрило

С Википедије, слободне енциклопедије

Војвода Петрило је био српски војвода из 11. века, учесник устанка Ђорђа Војтеха из 1072. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Након великог пораза Византије код Манцикерта у Македонији се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета Нићифорице. Главни извор за устанак из 1072. године јесте анонимни Скиличин настављач. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. Самуилови потомци већ су ишчезли или су били непожељни због искуства из 1041. године. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом Петрилом у Призрен где су се окупљале вође покрета, укључујући и Ђорђа Војтеха из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом Петар. Стратег Бугарске кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају Скопље након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према Нишу, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у Дукљу код Михаила.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање
  • Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966)