Вражегрмци

С Википедије, слободне енциклопедије

Вражегрмци су огранак племена Бјелопавлића у историјској области Брда, у Црној Гори.

Као племе их помиње патријарх српски Максим Скопљанац у писму од 5.10.1667. у којем потврђује земље које је свети Василије Острошки купио за манастир Острог. [1] Добили су назив по мјесту Вражји грм.

Вражегрмци се пружају од границе према Пјешивцима до Павковића, на сјеверу почињу Острогом, а на западу их од Пјешиваца одваја ријека Зета. Поред Зете је Добро Поље које припада Вражегрмцима. Изнад поља се дижу стране Зацрњеша и Влашића, који од запада затварају један шири пад на коме је највише села. Од истока се надносе стране које даље прелазе у планину вражегрмску. У Вражегрмцима има 500 домова и 11 села. Подијељена су рјечицом Сушицом на два дијела.

Сјеверно од Сушице су села: Дабовићи испод Острога. Граниче се са Пјешивцима. Ту живе Марушићи и Милатовићи. У Облатном Долу изнад села је десет кућа и у Међеђем изнад Острога 13. Рошца до Дабовића имају 54 куће, груписане су највише око Врела, јаких извора, а испод села живи Дебелог Грмена 10 кућа. У Мандићима има 17 кућа, уз сама Рошца и са овим селом имају заједничку цркву. Пожар има 39 кућа – Неке куће су се спустиле испод села у Жаборово, а неке су у страни у доловима Орашју и Шумама 12 и у Ваљеву 6. Поточило са засеоком Дракуловином броји 48 кућа и близу су до пожарских.

У Добром Пољу има 19 кућа уз стране брда Зацрњеша. Бороњина са 29 кућа се налази између Поточила и Сушице. Купиново се налази на једном паду високо у страни изнад Бороњине и има у њему 28 кућа.

Са друге стране Сушице до Павковића су села: Миокусовићи са 41 кућом и у том селу живи неколико братстава – куће су тако и груписане. Шобајићи се налазе изнад Миокусовића и заједно са Барама Шумановића имају 71 кућу. Од њих су у Подгређу испод села 18 и Петрићима 6 кућа. Подвраће на једном поду испод стране Незброја има 30 кућа. Винићи које са запада затвара брдо Хум су крајње село до Павковића и имају 64 куће од којих су неке у доловима изнад села: у Њивама 4, Коњштици 8, Мужнику и Милоњином Долу по једна. [2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милаш, Никодим. Свети Василије острошки (PDF). стр. 39. 
  2. ^ Vražegrmci, 500 domova i 11 sela. 

Литература[уреди | уреди извор]