Врела (Теслић)
Врела | |
|---|---|
 Панорама Врела | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| — 2013. |  57 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 06″ С; 17° 52′ 19″ И / 44.634923° С; 17.871953° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 327 m |
  Врела Врела на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Врела је насељено мјесто у Босни и Херцеговини које је међуентитетском линијом подијељено између општине Теслић која припада Републици Српској[1] и општине Тешањ која припада Федерацији БиХ.
Географија[уреди | уреди извор]
У прошлости је било дио околних села: Жарковине или Стењака у општини Теслић, и Калошевића у општини Тешањ. Јоргићи, заселак насеља Калошевић (ФБиХ), чији је дио након Дејтонског споразума припао Републици Српској, данас припада Врелима.
Са јужне и југоисточне стране село ограничавају брда према Теслићу, од којих је најистакнутији врх Дебело Брдо. Са сјеверне стране ограничава га ријека Велика Усора. На западу је тјеснац код брда Шкребин Камен, а на истоку тјеснац према селу Калошевић у Федерацији Босне и Херцеговине.
На подручју Врела, на локалитету Перило, последњих десетак година, при обилним пљусковима Велика Усора се изљева и плави околно подручје прекидајући саобраћај на магистралном путу Теслић — Добој. [2]
Историја[уреди | уреди извор]
До 1968. године село је било локација битне жељезничке станице Врела на ускотрачној прузи.
У току распада Југославије и рата у БиХ, село Врела је било битан гранични прелаз између Републике Српске и Републике БиХ, на ком су вршене веће размјене заробљеника, погинулих и цивила.
Становништво[уреди | уреди извор]
Броји нешто мање од стотину становника, српске националности. Данас га насељавају веће породице Шкребић, Бубић, Иванић, Смиљић и неколико мањих породица. Крсна слава села („масла“) се обиљежава на духовски понедјељак.
Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 379 становника.
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 453 | |
| 1971. | 461 | |
| 1981. | 528 | |
| 1991. | 458 | |
| 2013. | 57 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе (Члан 53. Општина Теслић)”. Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске. септембар 2009. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 30. 5. 2012.
- ^ Глас Српске[мртва веза] (језик: српски)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блажевци, Блатница, Брезове Дане, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела, Гомјеница, Горња Врућица, Горња Радња, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера, Калошевић, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Копице, Кузмани, Лончари, Лугови, Младиковине, Мркотић, Орашје Плање, Осивица, Папратница, Парлози, Пиљужићи, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Џимилић Плање, Шњеготина Горња | .png) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | У општини Теслић постоји 49 мјесних заједница | |
