Гагић

С Википедије, слободне енциклопедије

Гагић је српско православно презиме, Срба које се најчешће јавља у Далмацији, Босанској крајини и Београду. Из редова Црногорских Крајишника.

Порекло[уреди | уреди извор]

Према генетским истраживањима, преци данашњих Гагића су живели у Скадру и Румији још у 11. веку. Због најезде Османског царства, имигрирају у Беране код Дапсића и Цетиње где формирају породицу Лутовац који су били део племена Пипер али су били наклоњени и Васојевићима. Након формирања племена воде тешке борбе против Османских освајача. Након бројних битака пада пораз и покушавају да избегну у Цетиње али их Османлије хватају и одводе у Лику, док остатак насељава Војводину након устанка седам племена 1658.

Настанак презимена и сеобе[уреди | уреди извор]

Гагићи су из породице Лутовац (племе Пипер), па је тако и лоза имала надимак Гаг па су то почели практиковати током свог насељавања Лике. Родоначелник Гагића, Остоја, је помогао Јанковић Стојану у протеривању Турака па је за те заслуге добио имање у Биљанима Горњим у Далмацији. Први писмени траг Гагића је у јулу 1685. године у Биљанима Горњим а по попису из 1709. године пописана су браћа Симеон и Милош Гагић. Попис из 1749. године показује да је било четири Гагића и то Иван, Лука, Мијо и Митар Гагић.

Насељавање ка истоку[уреди | уреди извор]

Пре почетка 19. века Гагићи су масовно почели да мигрирају ка истоку нарочито по Босанској крајини, Херцеговини, Мачви, Аранђеловац као и по тадашњем Београдском пашалуку.

Сеча кнезова и први Српски устанак[уреди | уреди извор]

Јанко Гагић је буљукбаша који је убијен у сечи кнезова 1804. године. Јанко је преко Херцеговине дошао у Црну Гору и одатле је дошао у Болечу на Трешњу под Авалом.

Сродна презимена[уреди | уреди извор]

  • Вукомановић - настали од Вукомана Гагића - 19-ти век.
  • Андрић - настали од Андре Гагића - 19-ти век.
  • Вучковић - извесна сличност по генетским тестирањима. Книн.
  • Кљајић - извесна сличност по генетским тестирањима. Лика.

Хаплогрупа (генетика)[уреди | уреди извор]

  • Сви тестирани Гагићи припадају хаплогрупи - I2a L621 L147.2 North .

Страдали Гагићи у НДХ[уреди | уреди извор]

Листа страдалих Гагића у Независној држави Хрватској:

  • Име - Презиме - датум рођења и смрти - место рођења - од кога страдао - Логор.

Логор "Стара Градишка"[уреди | уреди извор]

  • Бојка Гагић (1940—1943) - општина Жупања - од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Даница Гагић (1941—1942) - општина Градишка, Турјак - од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Дара Гагић (1934—1943) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Илија Гагић (1940—1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Илија Гагић (1900—1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Јања Гагић (1926—1943) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Јелка Гагић (1938—1943) - општина Жупања -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Марко Гагић (1932—1943) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Милица Гагић (1904 - 1944) - општина Обровац, Билишане -од Усташа - Логор Стара Градишка.
  • Петар Гагић (1936 - 1943) - општина Жупања -од Усташа - Логор Стара Градишка.

Логор "Јасеновац"[уреди | уреди извор]

  • Аница Гагић (1881 - 1944) - општина Обровац, Богатник -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Боро Гагић (1920 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Бранко Гагић (1902 - 1944) - општина Бихаћ, Рипач-од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Душан Гагић (1919 - 1942) - општина Обровац -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Душан Гагић (1903 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Душан Гагић (1930 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Ђорђе Гагић (1938 - 1943) - општина Винковци, Мирковци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Ђуро Гагић (1915 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Госпава Гагић (1908 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Јово Гагић (1896 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Миле Гагић (1934 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Мира Гагић (1936 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Олга Гагић (1923 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Петар Гагић (1936 - 1943) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Раде Гагић (1941 - 1943) - општина Винковци, Мирковци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Роса Гагић (1910 - 1943) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Спасенија Гагић (1935 - 1945) - општина -?- -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Спасеније Гагић (1880 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Стана Гагић (1895 - 1945) - општина -?- -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Вујо Гагић (1912 - 1944) - општина Обровац, Зеленград -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Вукосава Гагић (1900 - 1942) - општина Градишка, Грбавци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Здравка Гагић (1930 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Здравко Гагић (1936 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.
  • Живка Гагић (1938 - 1942) - општина Градишка, Кијевци -од Усташа - Логор Јасеновац.

Дешавања у НДХ према положајима Гагића[уреди | уреди извор]

Битка на Козари (10. јун - 15. јули 1942) - ова битка је битна пошто је 12 Гагића (међу којима је и 7 деце) страдало пошто нису успели побећи током пробоја обруча. Страдали су заједно са отприлике 30.000 Срба са Козаре и Поткозарја у логорима "Јасеновац" и "Стара Градишка". Многи Гагићи су се тада прикључили Партизанском покрету. Учествовале су Усташе и Немачки Вермахт против Партизана, обруч је пробијен и многи су се извукли али многи нису били те среће.

Масовно прикључивање у четнички покрет (1942 - 1944) - због масовних покоља око Обровца и Бихаћа , Гагићи су се прикључивали у Динарску дивизију четничког покрета који су држали велики део Книнске крајине.

Книнска Операција 1944 - Гагићи у Партизанима су учествовали у ослобађању Книна и околине а Гагићи у Четницима су се склонили на Велебит и ту сачекали долазак Партизана, где су им се прикључили.

Пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945 - Срђан Гагић је један од 117 логораша који су извршили и преживели пробој из логора 3 "циглана" у комплексу логора Јасеновац.

Борци[уреди | уреди извор]

Гагићи у Четницима[уреди | уреди извор]

Гагићи у Партизанима[уреди | уреди извор]

  • Гагића у Партизанима је било око 310, а пред крај рата их је било више.

Гагићи у ратовима 90-их[уреди | уреди извор]

Места са значајним бројем Гагића[уреди | уреди извор]

Крсне славе[уреди | уреди извор]

Познати Гагићи[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]